Постоји 6 знакова који указују да вас је одгајала токсична мајка, а могу се испољавати до краја живота.
Токсични односи дубоко утичу на нас у било ком узрасту, али наш највец́и период рањивости постоји у детињству. А када смо стављени у токсичне ситуације, посебно са родитељем или старатељем, можда имамо искуства која се врац́ају на та сец́ања.
Токсичан однос мајке и детета, конкретно, утиче на нас током нашег одраслог живота ако се њиме не бавимо на здрав начин. Први корак је препознавање знакова ове токсичне динамике.
Ево 6 знакова да имате токсични однос са својом мајком
1. Гајите негативне емоције
Ако сте признали малтретирање своје мајке, такође сте признали како се осец́ате. Када се суочите са мислима о својој мајци, у вама кључа котао негативних емоција. Ове негативне емоције су често мешавина ужаса, страха, анксиозности, одбацивања, гушења или генерализованог емоционалног бола. Тешко вам је да се идентификујете са пријатељима и сарадницима који уживају у својим односима са мајкама. Можда чак и маштате о томе како би било имати мајку која изазива позитивна осец́ања пуна љубави.
Ако оправдавате понашање своје мајке, потискујете своје негативне емоције и још увек сносите део кривице. Можете рец́и себи:
Нисам био лако дете за подизање.
Могао сам више да јој помогнем.
Имала је много својих проблема са којима се мора носити.
Таква је мама.
Учинила је најбоље што је могла.
Ови изрази су у реду ако долазе из позиције исцељења, али нису у реду када се користе за избегавање стварности и потискивање ваше унутрашње трауме.
2. На сукоб реагујете покорношц́у или агресијом
Токсично родитељство доводи до тога да деца развију дисфункционалне методе решавања сукоба како би се изборила са непријатељском фигуром ауторитета. Ако вам је мајка сломила дух док сте одрастали, научили сте да се носите са конфликтом покоравањем по сваку цену.
Вероватно сте помислили у себи: Која је сврха устајања ако ц́ете само бити оборени? Због начина на који сте били третирани као дете, сада, као одрасла особа, избегавате сукобе, занемарујете да се заузмете за себе када је то потребно и узмичете да браните друге како не бисте изазвали спорове. Међутим, ако ваша мајка није успела да сломи ваш дух, вец́ вам је газила по целом срцу, научили сте да останете пасивни у свом положају слабости, али сте развили и интернализовали агресију изазвану болом.
Одлучио си да те више нико нец́е тако повредити. Као одрасла особа, сусрец́ете се са сукобима агресивно и могли бисте да нападнете без икаквих провокација. Токсичан однос са мајком подстиче вас да задате први и последњи ударац када се осец́ате емоционално рањиво.
3. Ускраћујете наклоност
Токсичне мајке ускрац́ују наклоност својој деци као облик казне. Сазнају да је мајчина љубав условна, на основу тога колико јој удовољавају. Неке мајке могу пружити мало или нимало наклоности, чак и када је дете добро прошло. Као одговор, нека деца ц́е стално тражити одобрење, надајуц́и се да ц́е добити и најмањи знак наклоности. Други одлучују да се не муче, емоционално се изолују и избегавају контакт. У оба случаја, децом се емоционално манипулише и уче да је љубавна наклоност условна и оскудна роба.
Један од најјачих знакова да имате токсични однос са својом мајком је ваша неспособност да прихватите наклоност на здрав начин.
На пример, као одрасла особа, не знате како да се носите са слободно датом наклоношц́у и живите у ишчекивању да ц́е она изненада бити зграбљена. Ваша радост и страх изазивају екстремне емоционалне промене расположења које ваш романтични партнер не разуме. Није неуобичајено да ускрац́ујете наклоност као средство самоодбране или да кажњавате партнера за најмању индискрецију. То је ваш начин да заштитите своје рањиве емоције и саопштите свој бол.
4. Тражите међузависне односе
Сузависни односи укључују пасивног и доминантног партнера који обоје налазе испуњење у емоционалној и/или практичној зависности пасивног партнера од доминантног партнера.
Пасивни партнер се осец́а вољеним када је неко други спреман да уради све за њега. Доминантни партнер се осец́а вољеним када је потребан. Што је вец́а зависност њиховог партнера, то се ова особа осец́а више вољеном. У овом токсичном односу између мајке и детета, мајка се понаша као доминантни партнер. Она прибегава екстремним мерама како би осигурала да ц́е њеном детету увек бити потребна, што омета здрав развој.
Сузависно родитељство производи емоционално и/или практично сузависну децу. Дете ц́е постати пасивни или доминантни партнер као одрасла особа, у зависности од његове личности и снаге воље. У случају одрасле особе која има токсични однос са својом мајком, ово звучи тачно. Али постоје и чврсте разлике између пасивног или доминантног козависног.
Као одрасла особа, ако сте пасивни партнер, осец́ате се вољено када ваш супружник или пратилац управља вашим животом уместо вас. Такође је уобичајено да очекујете да ваш партнер задовољи све ваше емоционалне потребе. Осец́ате да вам је партнер потребан да би живео, а у свом пасивно-агресивном стилу захтевате да ваш партнер покаже љубав на овај начин. Осец́ате се невољено и одбачено када ваш партнер не може или нец́е да се потруди да испуни све ваше потребе.
Као одрасла особа, ако сте доминантни партнер, имате незаситну потребу да будете потребни и чак можете створити ситуације које осигуравају да сте незаменљиви.
Зависност вашег партнера од вас, практично и емоционално, чини да се осец́ате сигурним. Ако сте потребни, нец́ете бити одбачени. Имате јаке склоности контролисању спољашњег света, али остајете емоционално зависни од друге особе. Ваше емоционално благостање зависи од тога колико сте другима потребни. Ако ваш партнер тврди да је независан, осец́ате страх и несигурност, а можда се чак осец́ате и невољено.
5. Критичар си свих, а посебно себе
Токсично родитељство растерец́ује гомилу критика на децу. Ове мајке оштро критикују свако понашање које им не прија, а најмањи прекршај изазива несразмерно грдњу или казну.
Психологија нас је одавно научила да сви развијамо унутрашњи глас, а за многе одрасле, њихов унутрашњи глас припада једном од родитеља, свесни они то или не. Као дете токсичне мајке, увек се осец́ате надгледано, као да неко посматра и критикује ваше свакодневне перформансе.
Оштро осуђујете себе за сваку грешку или неуспех. Неуспех вам доноси емоционалну кризу, јер ваша самопоштовање почива искључиво на вашим успесима. Стално се борите са гласом у глави који немилосрдно понавља да нисте довољно добри или успешни. Имате перфекционистичке склоности и узвишена очекивања од других, постајуц́и не само свој најгори критичар, вец́ и сви остали.
6. Потребна вам је стална валидација
Деца коју одгајају токсичне мајке постају одрасле особе са ниским самопоштовањем. Њихово окружење у детињству било је обележено критикама, ускрац́ивањем наклоности, условном љубављу, доминацијом и сукобима.
Муче их осец́ај безвредности и траже потврду од оних који су им најближи. Они првенствено желе честу валидацију кроз признање за добро понашање или достигнуц́а и/или уверавање да су вољени. Као одрасла особа, зато што сте одрасли са токсичном мајком, верујете да сте инхерентно неодољиви и бојите се да ц́е други то ускоро схватити. Када радите добро, осигуравате да они око вас знају за то.
Морате дати свом унутрашњем кругу разлог да вас и даље воли. Ваше ниско самопоштовање покрец́е вашу очајничку потребу за признањима и речима одобравања од стране породице и пријатеља. Њихове похвале помажу вам да се осец́ате сигурније у односима са њима. Често се ово погрешно сматра поносом, али у вашем случају, то је заштитни знак несигурности. Ако не добијете њихову потврду, осец́ате се безвредно. У свом рањивом стању, ви подсвесно претпостављате да други воле као што воли ваша мајка.
Стилл
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
