"АКО будемо кренули од тога да треба разумети како жене имају потребу да причају, можда ће нам бити лакше. Можда ће нам лакше бити када бисмо почели да слушамо партнера или партнерку са разумевањем, а не да то радимо да бисмо им одговорили."
“Квалитетан партнерски однос, доживљавам као удруживање две индивидуе које своје квалитете користе не би ли правили квалитетан однос. Колико данас ми користимо своје квалитете? Наш квалитет је и разумевање и способност да саслушамо партнерку или партнера, да чинимо компромисе... Све су то наши квалитети, а ми их не користимо. Када разговарамо са партнером углавном га слушамо да бисмо му одговорили. Почели смо да се надмећемо”, истиче писац Мома Стефановић, који уједно ради и као “тренер за партнерске односе”, у разговору са водитељком Маријаном Кутлачом у подкасту “Оно право” компаније “Новости”.
И он, баш као и његове бројне колеге, највеће проблеме у савременим односима, без обзира да ли то биле везе или бракови, види у недостатку комуникације коју сматра кључном за успех на том пољу. Основу тог проблема Стефановић налази у “фабричкој грешци” полова, која је у оскудици комуникације још више дошла до изражаја, а која нас осујећује да разумемо колико смо различити. Тачније, колико је различит супротан пол.
– Више начина постоји за неговање односа. Најпре би требало да схватимо колико смо заправо различити – мушки и женски пол. Када би мушкарац питао: “Када ће да буде готов ручак”, а жена одговорила: “За сат времена”, мушкарац потом неће ништа рећи о том ручку. Може да замери и приговори после тих сат времена, али га у том периоду неће поменути. Када жена пита: “Када ће да буде готов ручак”, а мушкарац каже за сат, за тај период жена ће поставити 1.001 питање. Једноставно, жене и мушкарци су толико различити. Жене имају потребу да причају, мушкарци то не разумеју, то их “смара” – истиче аутор књиге “(О)жени коју волиш” и као пример наводи шта то огромна већина припадника “снажнијег пола” ради на исти начин, начин који је потпуно другачији од “женске филозофије”:
– Гледао сам једну феноменалну анкету где су питали мушкарце чији телефон прво окрену када су у проблему, усамљени, тужни… Деведесет и девет одсто мушкараца је одговорило: “Ничији!” Мушкарци имају ту навику, ту особину, да све решавају у своја четири зида, сами са собом, у својој глави, а жене имају потребу да причају. И ако будемо кренули од тога да треба разумети како жене имају потребу да причају, можда ће нам бити лакше. Можда ће нам лакше бити када бисмо почели да слушамо партнера или партнерку са разумевањем, а не да то радимо да бисмо им одговорили. Ја комуникацију увек наводим као кључну ствар у одржавању добрих односа. Одсуство комуникације је свеприсутни проблем – објашњава “тренер за партнерске односе”.
Стефановић наводи и скорашњи пример из личне праксе када је радио са младим брачним паром, родитељима двоје деце.
– Недавно ми је био један млади пар, 26-27 година имају, две и по године су у браку и већ су тад почели да се појављују проблеми. Мој први савет њима је био да оду негде за викенд. Имају двоје деце, рекао сам им да им је Бог послао бабе и деде као спасиоце брака. Зато децу за викенд код њих, а ви негде на одмор. Врњачка Бања, Авала, небитно је… Изнајмите собу људи, оставите телефоне и посветите се једно другоме. Покушајте да се толико исконтролишете да заиста нема телефона, да вас ништа не занима. Вратили су се код мене препорођени. Он ми је рекао: “Знаш, првих шест-седам сати ја сам хтео да скачем кроз прозор собе у којој смо били. Нисам знао о чему да причам са њом!” А, она је непрестано чекала “када ће да почне нека прича”. После тога и сутрадан, чинило им се да имају премало времена да посвете једно другом колико су желели, тако да су одмах испланирали и следећи викенд на другом месту – описује Момо Стефановић.
БОНУС ВИДЕО:
