"AKO budemo krenuli od toga da treba razumeti kako žene imaju potrebu da pričaju, možda će nam biti lakše. Možda će nam lakše biti kada bismo počeli da slušamo partnera ili partnerku sa razumevanjem, a ne da to radimo da bismo im odgovorili."
“Kvalitetan partnerski odnos, doživljavam kao udruživanje dve individue koje svoje kvalitete koriste ne bi li pravili kvalitetan odnos. Koliko danas mi koristimo svoje kvalitete? Naš kvalitet je i razumevanje i sposobnost da saslušamo partnerku ili partnera, da činimo kompromise... Sve su to naši kvaliteti, a mi ih ne koristimo. Kada razgovaramo sa partnerom uglavnom ga slušamo da bismo mu odgovorili. Počeli smo da se nadmećemo”, ističe pisac Moma Stefanović, koji ujedno radi i kao “trener za partnerske odnose”, u razgovoru sa voditeljkom Marijanom Kutlačom u podkastu “Ono pravo” kompanije “Novosti”.
I on, baš kao i njegove brojne kolege, najveće probleme u savremenim odnosima, bez obzira da li to bile veze ili brakovi, vidi u nedostatku komunikacije koju smatra ključnom za uspeh na tom polju. Osnovu tog problema Stefanović nalazi u “fabričkoj grešci” polova, koja je u oskudici komunikacije još više došla do izražaja, a koja nas osujećuje da razumemo koliko smo različiti. Tačnije, koliko je različit suprotan pol.
– Više načina postoji za negovanje odnosa. Najpre bi trebalo da shvatimo koliko smo zapravo različiti – muški i ženski pol. Kada bi muškarac pitao: “Kada će da bude gotov ručak”, a žena odgovorila: “Za sat vremena”, muškarac potom neće ništa reći o tom ručku. Može da zameri i prigovori posle tih sat vremena, ali ga u tom periodu neće pomenuti. Kada žena pita: “Kada će da bude gotov ručak”, a muškarac kaže za sat, za taj period žena će postaviti 1.001 pitanje. Jednostavno, žene i muškarci su toliko različiti. Žene imaju potrebu da pričaju, muškarci to ne razumeju, to ih “smara” – ističe autor knjige “(O)ženi koju voliš” i kao primer navodi šta to ogromna većina pripadnika “snažnijeg pola” radi na isti način, način koji je potpuno drugačiji od “ženske filozofije”:
– Gledao sam jednu fenomenalnu anketu gde su pitali muškarce čiji telefon prvo okrenu kada su u problemu, usamljeni, tužni… Devedeset i devet odsto muškaraca je odgovorilo: “Ničiji!” Muškarci imaju tu naviku, tu osobinu, da sve rešavaju u svoja četiri zida, sami sa sobom, u svojoj glavi, a žene imaju potrebu da pričaju. I ako budemo krenuli od toga da treba razumeti kako žene imaju potrebu da pričaju, možda će nam biti lakše. Možda će nam lakše biti kada bismo počeli da slušamo partnera ili partnerku sa razumevanjem, a ne da to radimo da bismo im odgovorili. Ja komunikaciju uvek navodim kao ključnu stvar u održavanju dobrih odnosa. Odsustvo komunikacije je sveprisutni problem – objašnjava “trener za partnerske odnose”.
Stefanović navodi i skorašnji primer iz lične prakse kada je radio sa mladim bračnim parom, roditeljima dvoje dece.
– Nedavno mi je bio jedan mladi par, 26-27 godina imaju, dve i po godine su u braku i već su tad počeli da se pojavljuju problemi. Moj prvi savet njima je bio da odu negde za vikend. Imaju dvoje dece, rekao sam im da im je Bog poslao babe i dede kao spasioce braka. Zato decu za vikend kod njih, a vi negde na odmor. Vrnjačka Banja, Avala, nebitno je… Iznajmite sobu ljudi, ostavite telefone i posvetite se jedno drugome. Pokušajte da se toliko iskontrolišete da zaista nema telefona, da vas ništa ne zanima. Vratili su se kod mene preporođeni. On mi je rekao: “Znaš, prvih šest-sedam sati ja sam hteo da skačem kroz prozor sobe u kojoj smo bili. Nisam znao o čemu da pričam sa njom!” A, ona je neprestano čekala “kada će da počne neka priča”. Posle toga i sutradan, činilo im se da imaju premalo vremena da posvete jedno drugom koliko su želeli, tako da su odmah isplanirali i sledeći vikend na drugom mestu – opisuje Momo Stefanović.
BONUS VIDEO:
