Да ли је снага ауторитета у ненаметљивости или демонстрирању моћи?
Некада се без поговора слушало и поштовало то што кажу родитељи, учитељи, старији, надређени на послу... Шта се променило, зашто су данас пољуљани ауторитети? Пред ким стојимо мирно и ко је, жаргонски речено, постао “закон”?
Прочитајте још: ТРИ разлога зашто су БАЈКЕ боље од цртаних филмова
Психолог Милица Зарин истиче да су малишани захваљујући најразличитијим садржајима на интернету открили нове видике и идоле:
Деца се преко интернета информишу о инфлуенсерима, блогерима, јутјуберима и сличним личностима које некима од њих постају ауторитет. Не треба им бранити да гледају такве садржаје, већ је важно рационално и добронамерно разговарати са њима и објаснити им зашто то неко ради.
Нема више границе између родитеља и деце...
Други разлог је такозвано спљоштено друштво, мешање граница између родитеља и деце. Родитељи данас често кажу: “Не могу му ништа, немам утицај.” То је позиција немоћи. Не постоји хијерархија и вертикални ред, већ хоризонтална оријентација, у стилу - деца и родитељи се око свега договарају. То није добро. Одрасли су ти који процењују шта је добро за дете.
Саговорница подсећа да је породица место где се гради ауторитет и одакле све почиње.
Затајили и медији
Али родитељи нису једини кривци. Осим породице затајило је и друштво, а велику одговорност сносе и медији.
Ауторитет се гради у породици, па вртићу...
- Сви смо одговорни. Медији данас свесно падају све ниже. Велики утицај имају и ријалити програми и звезде таквих садржаја. Не браните деци да их гледају, јер ће их тако више привлачити, али им објасните да се на њима зарађује новац и тражите алтернативу међу другим познатим личностима.
Милица Зарин сматра да криза ауторитета мора да се исправља најпре у породици, затим у вртићу, у школи, на радном месту...
Прочитајте још: Штитећи децу од кућних послова правите грешку: Истраживање траје 75 година и сасвим је јасно
- Често клијенти на психотерапији кажу да имају проблем са ауторитетом на послу, а то се некада огледа у томе што ми не процењујемо да ли шеф или надређени поседује одређено знање и стручност да би био на том месту. Дакле, немамо проблем са ауторитетом и са особом за коју сматрамо да је вредна поштовања, већ зато што мислимо да не треба да буде хијерархијски на тој позицији.
