Корисне информеције везане за стерилизацију вашег пса или мачке
Сигурно најчешћа хируршка интервенција код паса и мачака у ветеринарским амбулантама и клиникама јесте стерилизација, тј. овариохистеректомија (хируршко уклањање јајника и материце), односно оваријектомија код женки (уклањање јајника) и кастрација (хируршко уклањање тестиса) код мужјака.
Предности стерилизације
Стерилизација се спроводи превентивно ради:
– Спречавања настанка мамарних тумора (најчешће су у питању малигни тумори млечних жлезда који се углавном јављају у средњем и каснијем животном добу код нестерилисаних женки). С обзиром на то да су у питању хормон-зависни тумори, ризик од њиховог настанка код нестерилисаних женки је око 25%. Уколико се интервенција обави пре првог еструса (препубертална оваријектомија), ризик се редукује на мање од 0,5%.
– Спречавања еструса, тзв. терања (по власника непријатно крварење из вагине женке пса два пута годишње, које траје од седам до десет дана, када женка прља по стану, носи пелену и у шетњи је опсесивно јуре мужјаци у покушају да се с њом паре). Предност стерилизације је спречавање нежељеног парења/трудноће, као и настанка хормонског поремећаја познатог као лажна трудноћа.
Када је обавезна
Стерилизација је обавезна хируршка интервенција у патолошким случајевима:
– Код постојања пиометре(гнојна упала материце која се јавља код око 15% нестерилисаних женки и може угрозити живот пса), торзије (увртања) материце (такође ургентно стање), пролапса материце и пролапса вагине (материца и/или вагина се попут чарапе изврну у спољашњу средину), цисти на јајницима или већ поменутих мамарних тумора.
– Као обавезан део третмана неких патолошких стања, као што су епилепсија, код неких ендокриних обољења (дијабетес), код неких дерматолошких обољења (дерматитиси зависни од хормона, генерализована демодикоза).
– Као део лечења бихејвиоралних обољења (проблема у понашању). Код мужјака се кастрација препоручује већ са шест месеци, јер се тиме превенирају болести тестиса и простате, као и нежељено сексуално понашање, попут обележавања урином, агресивности и лутања. Агресивност која се јављала међу мужјацима након кастрације се смањује за 60%.
Луталице
У градовима широм Србије постоји сталан проблем великог броја паса и мачака луталица. У Београду се спроводи програм смањења популације луталица „Ухвати – стерилиши – пусти“ преко ЈКП „Ветерина Београд”, у оквиру ког се пси клинички прегледају, трајно обележавају микрочипом, стерилишу, вакцинишу против беснила и после неколико дана неге врате на локацију на којој су ухваћени. Нарочито је важно стерилисати женке, јер се тиме спречава даље повећање популације паса. Велики је проблем и када се женке паса које су луталице оштене, јер због младих постају прилично агресивне, па неретко иначе добре и мирне керуше у таквим ситуацијама наносе озледе грађанима, најчешће деци, која би да се поиграју са штенцима, а све у покушају да заштите своје легло. Колико је битна стратегија контроле популације паса луталица, говори и податак да, ако просечна женка пса годишње из два окота дâ 16 штенаца, математичком прогресијом после шест година то доводи до бројке од 67.000 паса!
Како изгледа интервенција
Са ветеринаром се неколико дана раније договорите да „припремљеног” пса доведете у заказано време. То значи да је ветеринар обавио клинички преглед, урадио потребне преоперативне анализе крви, тест на срчаног црва, а у случају постојања неког тежег обољења (тумор или нека друга системска болест) предложиће и рендгенографију грудног коша и абдомена, као и ЕКГ.
Храна и вода се ускраћују неколико сати пре операције (правило је да се храна ускрати од шест до осам сати пре интервенције, а вода два до четири сата преоперативно). Ветеринар ће након пријема пацијента поново обавити клинички преглед и увести га у анестезију. Сам захват траје релативно кратко, око 30 минута. Неопходно је спречити пса да следећих неколико дана лиже рану, што се постиже стављањем тзв. елизабетанске крагне. Пси се након операције опорављају много брже него што је то случај са људима. Опоравак је потпун после једне седмице, и конци се скидају након седам до десет дана.
Компликације и негативне стране
Уколико је хируршка интервенција професионално одрађена, постоје мале шансе да дође до компликација. Ипак, ризик постоји, као и код сваке друге хируршке интервенције. Најчешће компликације су:
– Крварење, инфекција ране, крварење из вагине (компликације које настају неколико сати до неколико дана након операције).
– Уринарна инконтиненција, односно неконтролисано мокрење – јавља се у просеку 2,5 године након стерилизације (услед недостатка хормона естрогена). Чешћа је код великих паса (чија телесна маса прелази 30 кг), а веома учестала код немачког боксера. Још неке расе које због ове компликације не би требало стерилисати пре првог терања су: доберман, ротвајлер, ирски сетер, шпрингер шпанијел, вајмарски птичар. Углавном представља велику непријатност за власника који држи таквог пса у стану. Може трајати неколико месеци или више година, а решава се медикаментозно.
– Једна од мана стерилизације је вероватно свима позната склоност ка гојењу услед успореног базалног метаболизма. Да би се одржала нормална телесна тежина, потребно је кориговати исхрану (прелазак на комерцијалну храну за стерилисане јединке или умањење количине хране која се даје псу за трећину).
Заблуде
Ваља напоменути да постоје предрасуде да рана стерилизација паса (пре првог терања) утиче на њихов раст, тј. доводи до заостајања у расту. Заправо, полни хормони помажу бржем завршетку раста костију, те ако су они отклоњени, тј. јединка је стерилисана, период сазревања костију је продужен и такви пси су заправо нешто виши у односу на нестерилисане јединке.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
