Настао у предвечерје Другог светског рата, овај рафинирани џепни пиштољ трасирао је пут врло значајним конструкционим решењима која су и даље актуелна
Уз нескривену дозу субјективности, детаљније ћемо описати рафинирани Сауер 38Х, јер по неким критеријумима превазилази прослављене моделе Валтер ПП/ППК, а поједина техничка решења су значајна због историјске важности - утицаја на касније настале пиштоље.
Прочитајте још: Прича за себе - морнарица НИКАДА није добила патент за пригушивач
У периоду између два светска рата важила је потпуно другачија перцепција трендова развоја краткоцевног оружја од садашње. Данас се цивилним корисницима препоручују модели пиштоља калибра не мањег од 9x19 мм, капацитета оквира од 15 метака и више. У првој половини прошлог века владала су нека друга правила и резони.
Сауеров одговор на Валтер ПП
Карактеристичне футроле и ознаке на примерцима коришћеним током рата, фото: М. МИЛАНОВИЋ
Велики број земаља је усвојило и користило пиштоље мањег габарита за војне потребе, а доминантни полицијски калибар био је 7,65x17 мм.У Европи агенти у цивилу и обични грађани масовно су користили пиштоље калибра 6,35 мм. Осим тога, скоро револуционарни Валтер ПП је уздрмао ондашње тржиште обједињеним квалитативним својствима и техничким решењима, издигнувши лествицу за компарацију на знатно виши ниво.
Желећи да парирају тржишном успеху ПП и ППК концепта, руководиоци развоја у "Сауеру" су унапредили свој предратни џепни пиштољ у Модел 1930, фиксне цеви и капацитета седам метака 7,65x17 мм и скороо идеалних пропорција за скривено ношење. Сауер М1930 био је прелазни облик ка пиштољу који се појавио дословно у последњи час пред избијање највећег светског сукоба, а још увек интригира кругове познавалаца те материје - Сауер 38Х.
Безбедно ношење службеног пиштоља
У односу на претходника, примењено је прегршт техничких унапређења и новотарија. Окидање СА/ДА система се наметнуло као обавезно, јер су Валтер ПП/ППК и Маусер ХСц нудили безбедно ношење оружја с метком у цеви и ненапетим механизмом. То је било и остало изузетно важно својство за полицију, а "Сауер" је циљао управо ту групацију својим новитетом. Систем растављања оружја изазива дивљење и пун респект немачкој оружарској школи тог доба, јер се почиње без имало примене силе, померањем типске полуге лоциране нешто испред корена обарача. За разлику од концепта Валтера ПП и бројних копија, није потребно померити браник обарача, већ само повући навлаку уназад и нагоре, како би се наставио процес расклапања. Механичка кочница се налази на навлаци с леве стране, а има другачији распоред у односу на тадашње конкуренте, јер блокира окидање када је у горњем положају.
Засебна полуга декокера, којом се безбедно отпушта или напиње ороз смештен унутар склопа оружја, фото: М. МИЛАНОВИЋ
Први модел са полугом декокера
На овом пиштољу је први пут примењено решење засебне полуге декокера, којом се безбедно отпушта или напиње ороз смештен унутар склопа оружја. Касније је декокер постао обавезан детаљ механизма СА/ДА пиштоља новије генерације, али је изостављена опција мануелног напињања спуштеног ороза у задњи положај. Примењено је све што краси савремене пиштоље тог доба, а могућност брзог и физички незахтевног напињања механизма у СА режим окидања, врхунска је предност за стрелца.
Идеално службено оружје свога доба
Изврсна ергономска својства, баланс и рафинирано окидање одговарају и стрелцима нежније конституције, фото: М. МИЛАНОВИЋ
У пракси, ово је значило да у футроли или џепу корисник има напуњен и спреман пиштољ врсне механике и одличне прецизности за тај калибар, поузданог система функционисања и без штрчећих спољних команди, које могу да запну приликом потезања. Увежбани стрелац после неопходног "упознавања" с оружјем, стиче рефлексну радњу да приликом довођења оружја у нишанску линију једновремено и спушта полугу декокера, напињући ороз за први хитац у СА моду. Док је ДА опаљење првог метка остављено за потенцијалне "стани-пани" ситуације када нема времена за било какво додатно манипулисање командама.
Иницијално појављивање овог модела непосредно пред почетак Другог светског рата допринело је да се око 250.000 примерака нађе у службеној употреби разнородних припадника ондашњих немачких оружаних снага. Иако је врло мали број пиштоља 38Х израђен и у калибрима 9 мм(к) и 6,35 мм, те са рамом од алуминијумске легуре, скоро сви остали су били управо калибра 7,65 мм и додељивани су делу старешина вишег ранга, полицајцима, припадницима ваздухопловства (укључујући падобранске јединице) и оклопних јединица, али и политичким званичницима Рајха.
Цев попут огледала
Расклопљен пиштољ, фото: М. МИЛАНОВИЋ
Подстицај да напишемо текст о овом историјски вредном пиштољу, оснажен је приликом да тестирамо један од добро очуваних примерака. Осим делимично скинуте површинске заштите, сви остали битни делови склопа су у савршеном стању. Цев има очуване трасе и сија попут огледала, механизам функционише дословно без грешке, зазори су минимални, а при мануелном контакту се региструје највиши могући критеријум одабраног материјала, механичке обраде, прецизности уклапања и поузданости механизма.
Све на овом пиштољу је у правом смислу те речи - савршено, уколико сте поборник "старе школе" оружарства. Естетски прикладне линије, ергономија у длану просечне и мање шаке, сасвим јасни и прегледни нишани, јасно и дефинисано окидање, изврстан положај и функција команди - прави пруски приступ који и обрађеном комаду челика успева да додели аристократску ноту.
Осим делимично скинуте површинске заштите, сви остали битни делови склопа су у савршеном стању, фото: М. МИЛАНОВИЋ
Прочитајте још: Ратник из опкољеног Лењинграда - ППС-42 и ППС-43
Као један од најистакнутијих примерака тевтонске инвентивности, Сауер 38Х уживаће поштовање познавалаца оружја, иако му околности нису дозволиле да у једном моменту искаже све квалитете, јер ипак је то прави реликт једног доба и амбијента који представља цивилизацијску заоставштину.
Милан МИЛАНОВИЋ
