Процес израде булата, чувеног руског дамаскус челика, супериорнијег од било којег данас постојећег, изгубљен је током времена
Прича о дамаск челицима, мање-више је позната свима. У потрази за квалитетнијим челицима за своје оружје, човек је дошао на идеју да заједно скује најтврђи челик који има, са меким челиком или чак обичним гвожђем. Тако се постигло да новодобијени метал буде истовремено довољно тврд да држи добар рез и истовремено довољно жилав, да не буде крт, да се не ломи лако. Овако направљен челик, од обичних се разликовао текстуром различитих нијанси у боји метала, а његова шара, је зависила од начина на који је кован.
Фото: Сергеј БАРАНОВ
Прочитајте још: Да ли ћемо пожелети ножеве који не сијају у тами као Фродов “Стинг” када нагрну Орци?
Овакав челик је настао на истоку, у исламском свету, а најпознатији и најквалитетнији од свих израђиван је у Дамаску у Сирији и по овом граду је и добио име. Касније је дамаскус постало опште прихваћено име за све овакве челике, без обзира на то где и ко их је направио.
Статусни симбол у Русији
Руси су временом развили свој дамаскус челик, другачији од свих осталих. Русија се са оружјем од дамаскус челика срела посредством разних хорди, које су је нападале са истока. Схвативши колико су сечива од дамаскуса супериорнија од обичних, пожелели су их наравно и сами. Пре свих других, без познатих знања о томе како се праве, куповали су дамаскус из Индије, који су тамошњи мајстори комерцијално израђивали и продавали. Руси су схватили да је овај дамаскус другачији, али и супериорнији од других, па је потражња за њим постала тако велика, да су временом поједини руски мајстори дошли до тајне како се израђује и почели и сами да га праве.
Модел за професионалне куваре, Фото: Сергеј БАРАНОВ
У питању је био ситнозрнасти, ливени, а не ковани дамаскус, који је дозвољавао израду невероватно тврдих и отпорних сечива (каљених на 64-65 степени скале Роквела), која се нису ломила ни под највећим оптерећењем. Такав челик је познат под називом булат и до данас се сматра једним од најсавршенијих челика познатих човеку.
Сечива израђена од њега, временом су постала статусни симбол у Русији јер су била тражена како од племства, тако и од најпознатијих бораца и војсковођа. Ипак, ватрено оружје је временом све више потискивало сечива, па се потражња за булатом све више смањивала, док на крају није потпуно нестао током 19. века, заједно са последњим мајсторима који су познавали тајну његове израде.
Фото: Сергеј БАРАНОВ
Последњи су опстали кинџали (бодеж пореклом са Кавказа) и понека шашка (традиционална сабља без штитника за руку), на којој је уместо серијског, модерног, било старо, генерацијама чувано сечиво.
Инспирација у булату
Бројни су били покушаји откривања тајне булат челика, али током 20. века то никоме није успело, све до Сергеја Баранова, иако је сам процес израде својевремено описао чувени мајстор Аносов.
Сергеј Баранов, до 1999. године, радио је као металски радник у фабрици "Металпласт" у Златоусту. Знао је да је производња челика, чак и разних врста дамаскуса релативно лака, али да нико не може да направи прави булат и то је био изазов коме се читав посветио. Полазна тачка био му је запис Аносова, а годинама је експериментисао је у пећи коју је сам саградио.
Статусни симбол ловаца у Русији, Фото: Сергеј БАРАНОВ
Први охрабрујући резултати су дошли тек 2006. године. Често су га у међувремену питали: "Како то да не може да се направи булат, када је Аносов детаљно описао поступак добијања?" На шта је одговарао да је Аносов говорио да ће булат направити мајстор способан да рецепт прочита и између редова, што је он на крају и успео. Те 2006. године, Баранов је свој челик дао на испитивање "Фабрици за конструисање машина у Златоусту" и њихов извештај је деловао јако охрабрујуће.
Препознатљив изглед булат челика, Фото: Сергеј БАРАНОВ
Наставивши са испитивањима, током 2008, Баранов је свој челик послао Институту за металуршку физику, у саставу Уралског одсека Руске Академије наука, под контролом В. Шастивтцева, који су високо оценили његов рад. Током 2010. захваљујући сарадњи са Аусферром из Холандије и професором Катзнелсоном, Баранов је био предложен за Нобелову награду из области физике. Сада већ сасвим сигуран да влада процесом добијања булата током 2011. године, Баранов стандардизује производњу.
Огроман број модела
Коначно у току 2014. са Јуријем Кандаловим, покреће производњу ножева и других сечива у Златоусту. Од тада, до данас, он производи огроман број разних сечива, искључиво од булата по чему се издваја од свих других познатих ножара у Русији, али и у свету.
Фото: Сергеј БАРАНОВ
Сам процес ливења овог челика је и даље производна тајна мајстора Баранова. Познато је да се у пећ убацују јако уситњени делови веома тврдог високоугљеничног челика и комадићи меког гвожђа, који се касније, током процеса ливења стапају заједно. Резултат је челична кугла у чијем се центру налази језгро од "булата". Ове кугле се затим, после уклањања површинског слоја, секу и распарчавају на комаде потребне величине. После ковања, челик се кали и отпушта на 62-64 степени Роквелове скале, а затим фино бруси до коначног облика. Тек тада се приступа изради дршке и футроле.
Традиционални и модерни ножеви
Од оснивања радионице ови мајстори су развили огроман број модела разних намена, израђујући истовремено и традиционалне, али и модерне ножеве, сабље и бодеже. У понуди су разни излетнички, ловачки, риболовачки, кухињски, борбени, даровни и луксузни колекционарски примерци. Сви су направљени од челика истог квалитета, док се дршке и корице разликују и иду од традиционалних до ултра модерних. Међу ловачким доминирају стандардно дизајнирани руски ножеви препознатљивог облика и стила, какве углавном виђамо и код других произвођача из Златоуста, али има и оригиналних, са сасвим индивидуалним обликом.
Руска Финка, Фото: Сергеј БАРАНОВ
Посебну категорију чине фински ножеви, које руси једноставно зову Финка. Руси су фински традиционални нож Пуукко срели током руско-финског рата и убрзо препознали и заволели све његове квалитете. Ипак, руски Финка се од оригинала разликује нешто другачијом дршком, са интегралним браником и најчешће нешто другачијом геометријом реза.
Врхунска класа
Фото: Сергеј БАРАНОВ
Највишу категорију представљају ножеви намењени даривању и колекционарски, чије су дршке и сечива начињени од најплеменитијих материјала и украшени златом, сребром и другим материјалима. Ту доминирају традиционални бодежи и парадне шашке, чија се цена креће до неколико хиљада долара. Опсег цена ножева овог мајстора, иде од педесетак, до више стотина долара за стандардне и више хиљада долара за посебно поручене или украшене комаде. У том распону цена, свако за себе може да пронађе одговарајући, а да притом буде сигуран, да је добио и више него што је платио, јер је квалитет материјала и израде врхунски у сваком погледу.
Прочитајте још: Нулта толеранција челичних љубимаца
Богати украси, Фото: Сергеј БАРАНОВ
Ако се има у виду да је челик од кога су израђени апсолутно супериоран у односу на било који други данас постојећи, а да је квалитет осталих материјала које ова радионица употребљава такође првоклоасан, уз врхунску израду и објективно огроман број модела у понуди, онда ножеви Сергеја Баранова заиста представљају врхунске производе каквима је тешко наћи праву конкуренцију.
Борис ВОЈВОДИЋ
Фото: Сергеј БАРАНОВ
