Posle nekoliko vekova Rus Sergej Baranov otkrio tajnu livenog damaskusa (FOTO)

Priča o damask čelicima, manje-više je poznata svima. U potrazi za kvalitetnijim čelicima za svoje oružje, čovek je došao na ideju da zajedno skuje najtvrđi čelik koji ima, sa mekim čelikom ili čak običnim gvožđem. Tako se postiglo da novodobijeni metal bude istovremeno dovoljno tvrd da drži dobar rez i istovremeno dovoljno žilav, da ne bude krt, da se ne lomi lako. Ovako napravljen čelik, od običnih se razlikovao teksturom različitih nijansi u boji metala, a njegova šara, je zavisila od načina na koji je kovan.

Foto: Sergej BARANOV

Pročitajte još: Da li ćemo poželeti noževe koji ne sijaju u tami kao Frodov “Sting” kada nagrnu Orci?

Ovakav čelik je nastao na istoku, u islamskom svetu, a najpoznatiji i najkvalitetniji od svih izrađivan je u Damasku u Siriji i po ovom gradu je i dobio ime. Kasnije je damaskus postalo opšte prihvaćeno ime za sve ovakve čelike, bez obzira na to gde i ko ih je napravio. 

Statusni simbol u Rusiji

Rusi su vremenom razvili svoj damaskus čelik, drugačiji od svih ostalih. Rusija se sa oružjem od damaskus čelika srela posredstvom raznih hordi, koje su je napadale sa istoka. Shvativši koliko su sečiva od damaskusa superiornija od običnih, poželeli su ih naravno i sami. Pre svih drugih, bez poznatih znanja o tome kako se prave, kupovali su damaskus iz Indije, koji su tamošnji majstori komercijalno izrađivali i prodavali. Rusi su shvatili da je ovaj damaskus drugačiji, ali i superiorniji od drugih, pa je potražnja za njim postala tako velika, da su vremenom pojedini ruski majstori došli do tajne kako se izrađuje i počeli i sami da ga prave.

Model za profesionalne kuvare, Foto: Sergej BARANOV

U pitanju je bio sitnozrnasti, liveni, a ne kovani damaskus, koji je dozvoljavao izradu neverovatno tvrdih i otpornih sečiva (kaljenih na 64-65 stepeni skale Rokvela), koja se nisu lomila ni pod najvećim opterećenjem. Takav čelik je poznat pod nazivom bulat i do danas se smatra jednim od najsavršenijih čelika poznatih čoveku.

Sečiva izrađena od njega, vremenom su postala statusni simbol u Rusiji jer su bila tražena kako od plemstva, tako i od najpoznatijih boraca i vojskovođa. Ipak, vatreno oružje je vremenom sve više potiskivalo sečiva, pa se potražnja za bulatom sve više smanjivala, dok na kraju nije potpuno nestao tokom 19. veka, zajedno sa poslednjim majstorima koji su poznavali tajnu njegove izrade.

Foto: Sergej BARANOV

Poslednji su opstali kindžali (bodež poreklom sa Kavkaza) i poneka šaška (tradicionalna sablja bez štitnika za ruku), na kojoj je umesto serijskog, modernog, bilo staro, generacijama čuvano sečivo.

Inspiracija u bulatu

Brojni su bili pokušaji otkrivanja tajne bulat čelika, ali tokom 20. veka to nikome nije uspelo, sve do Sergeja Baranova, iako je sam proces izrade svojevremeno opisao čuveni majstor Anosov.
Sergej Baranov, do 1999. godine, radio je kao metalski radnik u fabrici "Metalplast" u Zlatoustu. Znao je da je proizvodnja čelika, čak i raznih vrsta damaskusa relativno laka, ali da niko ne može da napravi pravi bulat i to je bio izazov kome se čitav posvetio. Polazna tačka bio mu je zapis Anosova, a godinama je eksperimentisao je u peći koju je sam sagradio. 

Statusni simbol lovaca u Rusiji, Foto: Sergej BARANOV

Prvi ohrabrujući rezultati su došli tek 2006. godine. Često su ga u međuvremenu pitali: "Kako to da ne može da se napravi bulat, kada je Anosov detaljno opisao postupak dobijanja?" Na šta je odgovarao da je Anosov govorio da će bulat napraviti majstor sposoban da recept pročita i između redova, što je on na kraju i uspeo. Te 2006. godine, Baranov je svoj čelik dao na ispitivanje "Fabrici za konstruisanje mašina u Zlatoustu" i njihov izveštaj je delovao jako ohrabrujuće. 

Prepoznatljiv izgled bulat čelika, Foto: Sergej BARANOV

Nastavivši sa ispitivanjima, tokom 2008, Baranov je svoj čelik poslao Institutu za metaluršku fiziku, u sastavu Uralskog odseka Ruske Akademije nauka, pod kontrolom V. Šastivtceva, koji su visoko ocenili njegov rad. Tokom 2010. zahvaljujući saradnji sa Ausferrom iz Holandije i profesorom Katznelsonom, Baranov je bio predložen za Nobelovu nagradu iz oblasti fizike. Sada već sasvim siguran da vlada procesom dobijanja bulata tokom 2011. godine, Baranov standardizuje proizvodnju. 

Ogroman broj modela

Konačno u toku 2014. sa Jurijem Kandalovim, pokreće proizvodnju noževa i drugih sečiva u Zlatoustu. Od tada, do danas, on proizvodi ogroman broj raznih sečiva, isključivo od bulata po čemu se izdvaja od svih drugih poznatih nožara u Rusiji, ali i u svetu.

Foto: Sergej BARANOV

Sam proces livenja ovog čelika je i dalje proizvodna tajna majstora Baranova. Poznato je da se u peć ubacuju jako usitnjeni delovi veoma tvrdog visokougljeničnog čelika i komadići mekog gvožđa, koji se kasnije, tokom procesa livenja stapaju zajedno. Rezultat je čelična kugla u čijem se centru nalazi jezgro od "bulata". Ove kugle se zatim, posle uklanjanja površinskog sloja, seku i rasparčavaju na komade potrebne veličine. Posle kovanja, čelik se kali i otpušta na 62-64 stepeni Rokvelove skale, a zatim fino brusi do konačnog oblika. Tek tada se pristupa izradi drške i futrole. 

Tradicionalni i moderni noževi 

Od osnivanja radionice ovi majstori su razvili ogroman broj modela raznih namena, izrađujući istovremeno i tradicionalne, ali i moderne noževe, sablje i bodeže. U ponudi su razni izletnički, lovački, ribolovački, kuhinjski, borbeni, darovni i luksuzni kolekcionarski primerci. Svi su napravljeni od čelika istog kvaliteta, dok se drške i korice razlikuju i idu od tradicionalnih do ultra modernih. Među lovačkim dominiraju standardno dizajnirani ruski noževi prepoznatljivog oblika i stila, kakve uglavnom viđamo i kod drugih proizvođača iz Zlatousta, ali ima i originalnih, sa sasvim individualnim oblikom. 

Ruska Finka, Foto: Sergej BARANOV

Posebnu kategoriju čine finski noževi, koje rusi jednostavno zovu Finka. Rusi su finski tradicionalni nož Puukko sreli tokom rusko-finskog rata i ubrzo prepoznali i zavoleli sve njegove kvalitete. Ipak, ruski Finka se od originala razlikuje nešto drugačijom drškom, sa integralnim branikom i najčešće nešto drugačijom geometrijom reza.

Vrhunska klasa 

Foto: Sergej BARANOV

Najvišu kategoriju predstavljaju noževi namenjeni darivanju i kolekcionarski, čije su drške i sečiva načinjeni od najplemenitijih materijala i ukrašeni zlatom, srebrom i drugim materijalima. Tu dominiraju tradicionalni bodeži i paradne šaške, čija se cena kreće do nekoliko hiljada dolara. Opseg cena noževa ovog majstora, ide od pedesetak, do više stotina dolara za standardne i više hiljada dolara za posebno poručene ili ukrašene komade. U tom rasponu cena, svako za sebe može da pronađe odgovarajući, a da pritom bude siguran, da je dobio i više nego što je platio, jer je kvalitet materijala i izrade vrhunski u svakom pogledu.

Pročitajte još: Nulta tolerancija čeličnih ljubimaca

Bogati ukrasi, Foto: Sergej BARANOV

Ako se ima u vidu da je čelik od koga su izrađeni apsolutno superioran u odnosu na bilo koji drugi danas postojeći, a da je kvalitet ostalih materijala koje ova radionica upotrebljava takođe prvokloasan, uz vrhunsku izradu i objektivno ogroman broj modela u ponudi, onda noževi Sergeja Baranova zaista predstavljaju vrhunske proizvode kakvima je teško naći pravu konkurenciju.

Boris VOJVODIĆ
Foto: Sergej BARANOV