Кретаторка Верица Ракочевић ужива у својим годинама и не сматра себе старом
Славна креаторка иако је ушла у осму деценију и даље ужива у свему, а енергије јој не мањка. Ужива у свом послу, природи, али и љубави са 35 годину дана млађим музичарем, Вељком Кузманчевићем.
Прочитајте још: Краљица Летиција у најженственијој хаљини старој четири године: Овако се носи цветни модел (ФОТО)
- Више не живим гламурозно, одавно су ме прошли ти материјални хирови. Али признајем да сам у млађим годинама, кад сам зарадила много новца, имала потребу да лечим комплексе због сиромашног детињства купујући скупе брендиране ствари. Сада је мој живот гламурозан по количини емоција које размењујем са драгим људима, нема већег гламура од тога. Никад ни у једном хотелу са безброј звездица и са скупом одећом, обућом и накитом нисам била толико срећна као кад, на пример, посадим малине у башти своје куће на Авали, каже у исповести за Пензију Верица Ракочевић (73), наша позната модна креаторка.
Остварили сте много пословних успеха као креатор и власник модног бренда. Зашто се не понашате као звезда?
– То би била имитација живота у Србији, где тзв. звезде придају себи превелики значај, а међу њима има оних који једу у ресторану на компензацију. Само недовољно интелигентни покушавају да од муве праве авион и ките се лажним сјајем. Увек се јављам и на мобилни телефон.
Како изгледа ваш просечан дан?
– Будим се у шест сати, па трчим око 45 минута у шуми близу моје куће, затим идем на посао. Кад имам много обавеза у граду, преспавам у гарсоњери у оквиру свог модног атељеа у центру Београда. Тамо понекад од јутра до подне радим у пиџами, на шта су се моји сарадници навикли. Привилегија ми је да се са радошћу будим и радим посао који волим. Посао обавим до отприлике 16 сати и враћам се на Авалу. Кад немам обавеза, викенд је резервисан за одмор на Авали, посвећена сам супругу Вељку, креирању, кући, башти са цвећем и воћем… Вељко је композитор, уметник који се ретко спусти са облака и радо машта. Много је допринео да сада себи чешће него раније приуштим душевни мир.
Шта сте као дете желели да постанете?
– Маштала сам да будем полицијски инспектор и писац. Писала сам песме као тинејџерка. У првом разреду средње школе сам као млади писац Београда за моје песме као награду добила књиге с аутограмом Матије Бећковића. Никад нисам маштала да постанем манекенка, глумица, креатор. И кад сам постала јавна личност, тешко сам се носила са тамнијом страном популарности и безразложном мржњом појединаца. Тада ми је због стреса оболела штитна жлезда.
По чему памтите детињство и шта сте наследили од родитеља?
– Детињство ми није прошло у изобиљу и бајковито, али волим и тај период свог живота, као и све друге. Мајка Миладија, домаћица са четири разреда осмолетке, била је врло строга према своје четворо деце. Тата Милић, инжењер агрономије, био је благонаклон према мојој двојици браће, сестри и мени. Родитељи су се много волели и поштовали, о љубави сам прво од њих научила. Мајка је увек седела у очевом крилу. Годину дана после смрти мог оца преминула је од туге за њим. Верујем да је тачно да су срећни људи рођени из љубави.
Прочитајте још: Дамама се ово неће допасти: Доказано да МУШКАРЦИ касније СТАРЕ
Да ли су вам родни град Подујево, честе селидбе и потом долазак у Добановце остали у лепом сећању из школских дана?
– Памтим дан кад ме је мајка спремала за први дан у вртићу у дворишту са бунаром. У Подујеву сам провела првих пет година јер смо се често селили због очеве службе до доласка у Добановце. У гимназију сам ишла на Новом Београду, није ми лако ишло прилагођавање на градске прилике и вршњаке јер су ме малтретирали као дођоша. Мајка ми је плела кике и зато сам одударала.
Остатак интервјуа прочитајте на овом линку
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
