Остеопороза представља системско, метаболичко обољење скелета које доводи до смањења минералне густине костију.
Свака трећа жена и сваки пети мушкарац после 50. године живота доживе прелом као последицу остеопорозе. Са проф. др Марином Николић Ђуровић - ендокринологом у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије и проф. др Емилијом Дубљанин Распоповић, физијатром у Клиници за физикалну медицину и рехабилитацију КЦС, разговарамо о томе због чега се остеопороза јавља и да ли је могуће спречити и успорити њене последице.
Остеопороза представља системско, метаболичко обољење скелета које доводи до смањења минералне густине костију. Као последица остеопорозе долази до појаве патолошких прелома. Процењено је да у свету остеопоротични преломи настају сваке три секунде.
Код пацијената са остеопорозом не постоје специфични симптоми и знаци док не дође до појаве патолошког прелома због чега је и добила назив тзв "тиха или нема болест". Најчешћа места настанка прелома су ручни зглоб, подлактица, кук, врат бутне кости и кичма, а као последица долази до појаве јаког бола, онеспособљавања одређених функција, лошијег квалитета живота, а повремено чак и смртног исхода, истиче проф. др Дубљанин Распоповић.
ЗАШТО СУ ЖЕНЕ У ВЕЋЕМ РИЗИКУ
Жене у постменопаузи су изложене високом ризику за развој остеопорозе и настанак прелома због брзог коштаног губитка који се јавља са почетком менопаузе. Женски хормоне естроген игра виталну улогу у регулисању коштаних промена током живота. Међутим, код жена се како менструални циклус престаје, јавља недостатак овог важног хормона, тако да управо у том периоду долази до опадања коштане густине, каже проф. др Марина Николић Ђуровић.
КОЈИ СУ ДОДАТНИ ФАКТОРИ РИЗИКА
Породична историја остеопорозе ипрелома, рана менопауза, претходни преломи. Затим поједини лекови који негативно утичу на здравље костију, а нарочито лекови против упале. Додатно, болести малапсорпције и реуматоидни артритис, као и неке ендокринолошке болести.
КАКО ПОВЕЋАТИ МИНЕРАЛНИ САДРЖАЈ КОСТИЈУ?
Неопходне су три компоненте: Калцијум, Витамин Д и Витамин К2. Последњих година истраживања доказују да суплементи калцијума могу повећати ризик од убрзане атеросклерозе, а потом и појаве акутног инфаркта миокарда и камена у бубрезима. Јасна порука стручњака, након ових истраживања је да се калцијум треба уносити кроз исхрану (тј. из прехрамбених извора), у дози од 700 до 1200мг/дневно каже проф. др Дубљанин Распоповић.
Најважнија функција витамина Д3 у организму је преузимање калцијума из дигестивног тракта. Да би тело затим било у стању да правилно искористи овај калцијум, неопходан је витамин К2. У недостатку витамина К2, калцијум се таложи у меким ткивима и доводи до дугорочно опасне калцификације зглобова и органа. Зато је уз витамин Д3 увек неопходно узимати и витамин К2, на самом почетку истиче проф. Др Николић Ђуровић.
Показано је да суплементација витамином Д смањује ризик од прелома и падова, и да доприноси смањењу ризика од прелома. Истраживања такође показују да је недостатак витамина Д веома заступљен међу постменопаузним женама.
Витамин К2 активира два протеина важна за усмеравање калцијума. Активацијом остеокалцина, протеина одговорног за уградњу калцијума у кост, витамин К2 помаже повећању густине костију и отпорности на преломе. Други протеин који се активира под утицајем витамина К2 је протеин који спречава стварање наслага калцијума у ткивима као што су крвни судови, зглобови, бубрези, дојка итд. Обе професорке на крају истичу да се у пракси најбоље показала комбинација од 2000 и.ј. витамина Д3 и 90 мцг витамина К2 у софт гел капсулама, због чега је и лично препоручују.
