Елеонора Аквитанска била је једна од најмоц́нијих и најутицајнијих личности средњег века.
Могло би се рећи да је била предодређена за успех - наследила је огромно имање када јој је било само 15 година што ју је учинило најтраженијом невестом своје генерације.
Прочитајте још: Данијел се на НЕВЕРОВАТАН начин спасао са Титаника, а онда је пар година касније ЈЕЗИВО окончао живот
Ипак, моћ коју је Елеонора стекла превазишла је сва очекивања - на крају ц́е постати краљица Француске и Енглеске, водиће крсташки рат до Свете земље и установити многе обичаје који ће се на дворовима Европе одржати све до данашњих дана.
Најпожељнија удавача Европе
Елеонора је рођена у садашњој јужној Француској, највероватније 1122. године. Добро образована од стране њеног утицајног оца, Вилијама Десетог, војводе од Аквитаније, била је одлично упуц́ена у књижевност, филозофију и језике.
Страствена јахачица, водила је активан живот све док није наследила очеву титулу и велику земљу након његове смрти када је имала 15 година, поставши једним потезом војвоткиња од Аквитаније и најпожељнија удавача у Европи.
Стављена је под старатељство француског краља и после свега неколико сати верена за његовог сина и наследника Луја. Краљ је послао пратњу од 500 људи да пренесу вест Елеонори и поведу је у њен нови дом.
Елеонора постаје краљица Француске
Луј и Еленора су се венчали у јулу 1137. али су имали мало времена да се упознају пре него што се Лујев отац, краљ, разболео и умро. У року од неколико недеља након венчања, Еленор се нашла у краљевској палати у Паризу која ц́е бити њен нови дом. На Божиц́ исте године Луј и Еленора су крунисани за краља и краљицу Француске.
Прве године Луја и Елеоноре као монарха биле су оптерец́ене борбом за власт са њиховим непријатељима – моц́ним грофом Теобалдом од Шампањца и папом у Риму. Луј, још млад и неумерен, направио је низ војних и дипломатских грешака које су га довеле у сукоб са папом и неколико његових моц́нијих лордова, пише Хисторy.цом.
Сукоб који је уследио кулминирао је масакром стотина невиних у граду Витри — током опсаде велики број становништва склонио се у цркву, коју су запалиле Лујеве трупе. Годинама опседнут кривицом због своје улоге у трагедији, Луј је жељно одговорио на папин позив на крсташки рат 1145. Елеонора му се придружила на далеком и опасном путовању.
Крсташки рат није прошао добро, а Еленора и Луј су се све више отуђивали. Након неколико напетих година током којих је Еленор тражила поништење брака, а Луј се суочавао са све вец́ом критиком јавности, на крају им је 1152. одобрено да се разиђу на основу тога што су били у крвном сродству, а њихове две ц́ерке су остављене под надзором краља.
Елеанора постаје краљица Енглеске
У року од два месеца од поништења брака, након што је одбила покушаје да је уда за разне високе француске племиц́е, Еленор се удала за Хенрија, грофа од Анжуа и војводу од Нормандије. Причало се да је имала аферу са оцем свог новог мужа, а била је и једанаест година старија од њега, али брак се наставио и за две године Хенри и Еленора су крунисани за краља и краљицу Енглеске након смрти краља Стивена.
Елеонорин брак са Хенријем био је успешнији од оног са Лујем, иако му није недостајало драме и раздора. Хенри и Еленора су се често свађали, али су између 1152. и 1166. заједно изродили и осморо деце.
Обим Елеонорине улоге у Хенријевој владавини је углавном непознат, иако се чини мало вероватним да би жена њене енергије и образовања била потпуно без утицаја. Без обзира на то, она се не појављује у јавним улогама све док се није одвојила од Хенрија 1167. и преселила своје домац́инство у своје земље у Поатјеу.
Иако су разлози распада њеног брака са Хенријем остали нејасни, вероватно су Хенријева све чешћа и јавнија неверства била кључна.
Елеонора Аквитанска и “двор љубави”
Елеонорино време као господарице својих земаља у Поатјеу важи за време када је настала легенда о “двору љубави” - начину изражавања витешке и племените љубави и дивљења према жени и женској лепоти. Сматра се да је управо она подстакла културу витештва међу својим дворјанима која је имала далекосежан утицај на књижевност, поезију, музику…
Иако су неке чињенице о овоме и даље спорне усред векова нагомиланих легенди и митова, чини се да је Еленора, вероватно у пратњи своје ц́ерке Мари, поставила стандарде које су онда трубадури жељно прихватили и проширили причу даље. Њен двор је привукао уметнике и песнике и допринео процвату културе и уметности.
Елеонорино хапшење
Године 1173, Елеонорин син “Млади“ Хенри побегао је у Француску, очигледно да би ковао заверу против свог оца и заузео енглески престо. Елеанора, за коју се причало да активно подржава планове сина против свог отуђеног мужа, ухапшена је и затворена због издаје.
Након што је ухапшена, провела је наредних 16 година у некој врсти кућног притвора, премештајући се између различитих замкова у Енглеској. Ипак, то је није спречило да делује - осумњичена је да је агитовала против интереса свог мужа, а неки кажу да је играла главну улогу и у смрти његове омиљене љубавнице, Росамунд.
Након година побуне и револта, млади Хенри је коначно подлегао болести 1183. и умро, молец́и на самрти за ослобођење своје мајке. Хенри ју је пустио, под стражом да оде у Француску. Ипак, 1184. дозволио јој је да се врати у Енглеску 1184. године, након чега се Елеонора поново настанила на двору преузимајуц́и неке од својих церемонијалних дужности као краљица и појављујући се у јавности само у посебним приликама.
Елеонора као регент
Хенри ИИ је умро у јулу 1189. и наследио га је њихов син Ричард. Један од његових првих потеза био је да мајци врати пуну слободу. Елеонора је владала као регент у Ричардово име док је он преузео вођење Трец́ег крсташког рата који тек што је почео када је Хенри ИИ умро.
По завршетку крсташког рата, Ричард (познат као Ричард Лавље Срца) се вратио у Енглеску и владао до своје смрти 1199. Елеонора је доживела да види свог најмлађег сина Џона (познатог и као Јован без земље), крунисаног за краља након Ричардове смрти.
Он ју је поставио за свог изасланика у Француској. Касније ц́е Елеонора подржати Џонову владавину против побуне њеног унука Артура.
Прочитајте још: Један од симбола БЕОГРАДА: Да ли знате којих ШЕСТ ГРАДОВА се налази на споменику КНЕЗУ МИХАИЛУ и због чега?
На крају, Елеонора се повукла у манастир као монахиња у опатију у Фонтевроу, где је и сахрањена поред мужа Хенрија ИИ и сина Ричарда И након смрти у дубокој старости 1204. године. Наџивела је сву своју децу, осим енглеског краља Јована и ћерке Елеоноре, краљице Кастиље.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
