Српска православна црква данас прославља светог Јована Владимира
Јован Владимир је српски владар. Био је кнез Дукље, најмоћније српске кнежевине тог доба, сматра се од 1000. до 1016. године.
Владао је током рата између Византије и Самуиловог царства. Сматра се да је био велике побожности, праведности и мирољубивости.
Током ране младости неко време је провео код војсковође који га је учио ратној вештини, али у себи спајао витештво и побожност коју је осећао. Изучавао је Библију и био веома милосрдан према сиромашнима. За време владавине имао је много борба са јеретицима и богумилима, царем Самуилом и царем Василијем. Самуило га преваром заробио и бацио у тамницу. Према веровању током тамновања јавио му се Божији анђео и предсказао му да ће ускоро бити ослобођен тамновања, али да ће и умрети мученичком смрћу.
Убијен је испред цркве у Преспи, где је и сахрањен. Његова жена Косара је пренела његове мошти у манастир Пречиста Крајинска, близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана, а од око 1995. године у православној саборној цркви у Тирани.
Владимиров крст сматра се једном од хришћанских реликвија, а верује се да га је држао у рукама за време погубљења.
На иконама се Свети Јован Владимир обично представља као краљ у владарском делу са круном на глави, крстом у десној руци, а својом одрубљеном главом у левој.
Свети Јован Владимир заштитник је гада Бара.
Тропар
Крст светли који ти се јавио са небеса, свима си проповедао, просветивши светло народе, Владимире славни, украсивши се, обливен крвљу твојом, удостојио си се почасти Небеских, предстојећи Светој Тројици: Зато се са слободом моли да нас спасе.
