Сви желимо да будемо срећни, али нам срећа често измиче
Савремени начин живота нас још додатно одмиче од тог циља, али бити блажено срећан уопште није тако недостижно. Нема везе са околностима и ситуацијама у којима живите, не зависи од људи или новца, већ искључиво од нас самих.
Прочитајте још: Да ли сте чули за Ептадерм? Швајцарски научници су створили линије које циљано негују ова стања коже
Научна студија са америчког Универзитета Висконсин-Медисон која је проучавала активности мозга особа које тек почињу да медитирају, дугогодишњих медитаната и особа које уопште не медитирају, показала је да мождани таласи особа које медитирају указују на смањени ниво стреса и негативних осећања, то јест, показују да су они мирнији и срећнији.
Но, од свих испитаника највећу пажњу је привукао Метју Рикард, будистички свештеник и догогодишњи медитант. На његову главу било је причвршћено 256 сензора који су мерили електричну активност његовог мозга док је медитирао.
Његов мозак је производио неуобичајено висок ниво гама-зрака, оних које повезујемо са свесношћу, пажњом, учењем и меморијом – каква никада раније није била забележена у науци.
Но, што је још важније, Рикардов мозак је показао неуобичајено високу активност у левом префронталном кортексу, у поређењу са десним, што му даје огроман капацитет за доживљај среће и смањењу склоност негативности. У основи, његова способност да осети срећу и адекватно реагује на стрес била је већа него код свих осталих испитаника.
Управо због овога је прозван најсрећнијим човеком на свету. Током првих десетак година 2000-их научници су проучавали његов мозак, испитујући га све напреднијим методама. Скенирање функционалном магнетном резонанцом 2015. године показала је сличне, али још прецизније резултате.
Метју, иначе пореклом Француз, одрастао је у атеистичком окружењу, а пре него што га је привукао будизам, због којега се преселио у Непал, био је молекуларни биолог.
Дакле, његове социјалне и генетске предиспозиције нису указивале на овакве потенцијале, иако је немогуће знати како је функционисао његов мозак пре него што је почео да упражњава ригорозну медитацијску праксу. Но, све више новијих студија показује да медитација мења мозак, смањује, на пример амигдалу која је одговорна за доживљај страха и интензивне емоције.
Рикард сам тврди да је изразито срећан човек, али истиче да за срећу и мир треба вежбати ум, баш као што вежбамо мишиће у теретани. Док за мишиће користимо тегове, за вежбање среће, према њему, најбољи су медитација и вежбање усмеравања пажње. Иако препоручује познати и научно доказани осмонедељни програм Миндфулнесс Басед Стресс Редуцтион, каже да медитација долази у много облика и "не подразумева само седење у лотосовом положају испод дрвета".
Сваки облик праксе која нас подучава како да боље разумемо и проматрамо навике свог ума, начине на који производи стања и расположења, заправо је медитација. Иако она делује само ако се примењује дугорочно, Рикард каже да је већ 15-ак минута дневно довољно да почнемо да мењамо унутарњу атмосферу која ће деловати на то како доживљавамо свет.
Прочитајте још: ПЕРУТАЊЕ, ТАМНЕ ФЛЕКЕ ИЛИ ДЕПИГМЕНТАЦИЈА? Откријте “швајцарску тајну” здраве коже
Такође истиче како срећу повећава вежбање добронамерности према другима. Истиче да се она не базира на моралности, него чињеници да оптерећеност собом ствара мучну унутарњу атмосферу и подстиче нас да спољни свет доживљавамо као претњу, док помагање другима доноси испуњење.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
