Спасовдан спада у покретне празнике и увек се обележава 40 дана после Ускрса, а десет дана пре Духова.
Спасовдан или празник Вазнесења Господњег, један је од десет празника посвећених Христу.
Према хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његов ученици су се нашли за трпезом.
Христос је обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери - одатле назив Спасовдан. Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо - Узнесење.
Народна веровања и обичаји
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
Свети Спасе – спаси душе наше
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 1930-тих постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.
Слава Београда
Београд је одабрао Спасовдан за градску славу, јер симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
