Мртво море, спектакуларно слано језеро између Израела, окупиране Западне обале и Јордана, изгубило је трећину своје површине од 1960. године, а повлачење воде за собом оставља пејзаж попут Месечевог, земљу белу од соли избушену кратерима.
У златно доба у прелепом месту Еин Геди посетиоци су шездесетих година могли да се купају у базенима са загрејаном водом, а затим да скоче у Мртво море.
Данас је то прошлост јер депресије могу да се формирају зачас и да постигну дубину већу од десет метара, а умножиле су се последњих двадесет година на обалама језера.
Како се вода повлачи, за собом оставља наслаге подземне соли. Када пада киша, слатка вода улази у тло и растапа со па како нема потпоре, земља се урушава и формира кратере.
Мртво море данас
Некада туристичко насеље Еин Геди данас је град духова, изобличен кратерима, у ком су плантаже урмине палме напуштене и милиони шекела уложених у туризам отишли су у ветар.
Прочитајте још: Најемотивнија ФОТОГРАФИЈА овог викенда долази из ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА у Београду: Овај пар је разнежио Србију (ФОТО)
Итаи Гавријели, научник с Геолошког института у Израелу, каже да се хиљаде кратера формира са сваке стране Мртвог мора. Ти опасни кратери, но такође "јединствени и чаробни", директна су последица исушивања језера од седамдесетих година због девијације реке Јордан и све веће експлоатације минерала.
Данас Мртво море прима тек 10 одсто воде у односу на раније раздобље, јер Израел и Јордан имају повећане потребе за питком водом и наводњавањем.
Исушивању Мртвог мора доприноси и глобално загревање па је на пример у јулу 2021. у Содоми, југозападно од Мртвог мора, било измерено 49.9 степени Целзијусових.
Гидон Бромберг, израелски директор невладине организације Еко пис (Ецопеаце), објашњава да су ти кратери "освета природе" човеку за "недопустиво понашање".
"Нећемо успети да вратимо Мртво море у пређашње стање, но желимо да се ниво воде макар стабилизује", каже Бромберг.
Његова организација окупља јорданске, палестинске и израелске научнике и заговара повећање десалинизације Средоземног мора како би се растеретило Галилејско језеро и река Јордан, која се улива у Мртво море, те би у том случају доносила више воде.
Екопис жели и да индустрија поднесе свој део одговорности плаћањем већих пореза.
Јорданско министарство за воду сматра да решења треба тражити на међународном нивоу, јер свет треба више да се упозна с проблемом Мртвог мора.
У јуну је Јордан, једна од држава која има највећи мањак воде, одустала од градње канала који би повезивао Црвено с Мртвим морем, а то је требало да се изведе у сарадњи с Израелом и Палестинцима. Уместо тог канала јорданске власти одлучиле су да граде фабрику за десалинизацију како би се повећала дистрибуција питке воде.
Тхоусандс оф синкхолес хаве формед ароунд тхе схорес оф тхе Деад Сеа, wхицх ис слоwлy дисаппеаринг. пиц.тwиттер.цом/Д2Yq5КДМwy
— ДW Неwс (@дwнеwс) Новембер 3, 2021
Мртвом мору недостаје милијарда метара кубних воде на годину"
Но чак и да је канал био изграђен, он не би могао да спасе језеро, каже Еран Халфи, хидролог са Научног института Арава.
- Мртвом мору недостаје милијарда метара кубних воде на годину, а канал би могао да доведе 200 милиона метара кубних - објашњава Халфи.
Прочитајте још: СТАВ ШМЕКЕРА: Да ли препознајете глумачку легенду? 80-их је пленио својом харизмом, а девојке су ЛУДЕЛЕ ЗА ЊИМ (ФОТО)
Научници сматрају да је повлачење Мртвог мора неизбежно у следећих стотину година и да ће кратери наставити да се шире. Но након тога језеро би могло да се врати у равнотежу јер како се његова површина буде смањивала, вода ће постајати сланија и испаравање воде ће успорити.
Такву будућност, у којој ће "море, данас ампутирано, можда једног дана повратити равнотежу", Алисон Рон из Еин Гедија одбацује и окривљује човека јер се играо с природом те закључује: "Требало би да се стидимо што смо допустили да се то догоди".
