Фотографија Angeline Jolie која је прекривена пчелама је сигурно нешто што вам је последњих дана скренуло пажњу.
Унеско и Национална географија су недавно покренули кампању која треба да подигне свест о важности очувања пчела, а за Магазин новости Јована Била Дубаић, истраживач сарадник Института за зоологију Биолошког факултета Универзитета у Београду открива велику ману те кампање и зашто она шаље потпуно погрешну поруку.
Наиме, Глумица Angelina Jolie овако упечатљивом фотографијом трабело је да укаже на то колико је ургентно да се пчеле заштите и да пренесе поруку како ће Унеско и Национална географија заштитити природна станишта пчела широм света и заштитити пчеле и биодиверзитет.
Послатвља се логично питање, у чему је онда проблем?
Кампања Унесцо-а, Националне Географије и козметичке компаније Гуерлаин званично имају два циља: да помогну пчелама и да подстакну биодиверзитет. Међутим, кад погледамо кроз које акције желе да постигну ове циљеве, видимо да нешто ту не штима. Наиме, кораци које ће они предузети су:
- Обучавање 50 жена да постану пчелари, и тиме постигну неки ниво економске самосталности
- Уношење 2500 кошница медоносних пчела у резервате биосфере широм света (по 100 у 25 одабраних резервата у разним земљама)
Како каже наша саговорница, ово можемо назвати различитим именима, али никако борбом за биодиверзитет, а ево и зашто:
" Умножавањем једне једине врсте пчела (од преко 20.000 које наука познаје) не помажемо осталим пчелама и ни најмање не доприносимо очувању биодиверзитета. Посебно је спорно што се та подршка једној врсти, која иначе УОПШТЕ НИЈЕ угрожена по мерилима заштите биодиверзитета, планира управо на просторима са високим рангом заштите природе, чему никако не доприноси уношење гајене врсте. Питање да ли се обуком "2 жене по резервату" реално доприноси њиховој самосталности излази из домена моје струке, али здраворазумски гледано не делује ни мало уверљиво", јасно је објаснила Јована.
Стварна и СКРИВЕНА порука рекламе
Циљ реклама је јасан - познато лице, упечатљивом сликом привлачи велику пажњу медија и јавности и то је оно што људско око види. Управо ту лежи други део проблема ове кампање.
Већина људи неће детаљно читати текст пројекта, већ ће само видети фотографију. А на фотографији је представљена само једна врста пчела. Зашто је то проблематично? Веома важна порука коју је наука послала свету: "Пчеле су угрожене, спасимо пчеле", у неком моменту (услед погрешног преношења) претворила се у "Медоносне пчеле су угрожене, спасимо медоносне пчеле". Зашто је то проблем?
" Истицањем само једне врсте пчела, и то баш ове једне од ретких гајених врста, људи могу доћи до закључка да ће помоћи пчелама ако постану пчелари. А то је као да сте рекли "Желим да помогнем угроженим птицама, гајићу кокошке". Наиме, на свету постоји, уз поменутих 20.000+ врста пчела, још и више десетина хиљада других опрашивача (претежно инсеката), и сви су они на разне начине важни за опрашивање биљака. Кључ успешног опрашивања је у разноврсности опрашивача. Не смемо да дођемо у ситуацију да зависимо само од једног доминантног опрашивача, чак и ако је ова врста најуспешнији опрашивач (а није, бар не за значајан број биљних култура). Такође, многе научне студије су показале да медоносне пчеле, ако их има превише на неком ограниченом простору (поготово тамо где нема довољно цветних ресурса) могу негативно утицати на друге, дивље врсте пчела. То је још један податак који мало људи зна. Дакле, уз сво уважавање медоносне пчеле као важног опрашивача многих култура, све светске студије истичу да комерцијано пчеларство мора бити под контролом, у смислу ограничења броја кошница по квадратном километру. У овој кампањи се то и не помиње", додаје Јована.
За шта је уложено 2 МИЛИОНА долара?
Пошто свака реклама служи углавном да "прода" одређени производ, на наше питање, шта је заправо "права добит" Унеска и Националне георгафије, с обзиром да улажу скоро 2.000.000 долара у пчеларску обуку наша саговорница објашњава следеће:
"Одговор на ово питање немам. То и мене занима. Толики новац ће бити уложен, а резултат је 50 нових пчелара? Мислим да је овде вешто искоришћено неколико "популарних" тема, можда баш да нико не би могао оспори овај пројекат. Јер ко може да каже нешто против помоћи женама и помоћи пчелама? Иако је тешко тврдити било шта без "инсајдерских информација", могло би се претпоставити да је ово пре свега комерцијално-промотивна кампања једне високо котиране козметичке компаније, у сарадњи са једним пчеларским удружењем из Француске (који обезбеђују стручну компоненту пројекта, али свакако не и научну – јер за то нису компетентни), и са једном познатом личношћу – нешто што постоји у многим другим доменима. Оваквој комбинацији "креатора" пројекта свакако импонује да у то укључе и тако звучне и међународно реномиране инстутуционалне "фирме" из домена образовања, науке и заштите природне и културне баштине. У том контексту, из мог угла уопште не постоји реална добит на страни УНЕСКОа и Нац. географије, па је реално питање како и зашто су пристали да се у то укључе.
"Моја жеља је била да укажем да постоји проблем у оваквом приступу и да подстакнем људе да размишљају. Да виде и оно што је иза атрактивног паравана. Да постављају питања, не само код овог пројекта него и било ког другог - шта су циљеви и како ће они бити постигнути? Шта су конкретни резултати? Овде је јасно да резултат неће бити значајан за биодиверзитет, напротив, може да буде и негативан. Са друге стране није значајан ни за људе - жене које ће после овог пројекта научити како да постану пчелари могле су то да учине и без помоћи овог пројекта. Пчеларство им свакако неће обезбедити економску самосталност и стабилност. Мислим да је 2 милиона долара могло да буде искоришћено много боље".
Медоносне пчеле НИСУ угрожене - напротив!
Долази се до закључка да је цела кампања окренута како би се спасила "угрожена" врста која по речима наше саговорнице НИЈЕ угрожена:
"Чињеница да читаве кошнице умиру под различитим притисцима не значи да ће медоносна пчела као врста нестати. Медоносну пчелу човек помаже и подржава на разне, углавном "вештачке" начине (као и друге своје домаће животиње, али треба нагласити да пчела НИЈЕ домаћа животиња, њу никад није могуће "ставити под контролу" као остале гајене врсте); конкретно, човек је вештачки умножава, прихрањује, премешта на повољна станишта, третира лековима против болести и паразита итд. Када дође до умирања друштава медоносних пчела тада можемо говорити о индивидуалним економским губицима пчелара, али не о угрожености читаве врсте. Напротив, данас је број кошница на свету већи него икад".
