Соларна енергија се данас користи на различите начине, а разлози за њену све чешћу употребу су пре свега у томе што су људи препознали многобројне бенефите, од уштеде новца па до заштите животне средине и ваздуха од великог загађења.
Људи су у прошлости користили соларну енергију као један од примарних извора. Међутим, када је наступила индустријска револуција у другој половини 18. века, главни извор енергије постају фосилна горива. Њихов негативан утицај на животну средину и климу је велики. Осим тога, брзина њиховог обнављања је толико мала да се сматрају необновљивим извором енергије. У моментима нафтних криза њихова ограниченост је долазила до изражаја. Тако је 70-их година 20. века као последица несташице ресурса, цена фосилних горива толико порасла да су људи нагло почели да трагају за алтернативним изворима енергије. Тада је препознат потенцијал енергије Сунца и започет је поновни развој употребе соларне енергије.
Данас, индустрије и предузећа која се баве производњом соларних система све су заступљенија и представљају најбрже растући сектор економије
Фото: Схуттерстоцк
Најчешћи облик људске употребе соларне енергије јесу фотонапонски соларни панели који апсорбују сунчеву светлост да би створили електричну енергију. Они се у домаћинствима могу користити као примарни или секундарни извори струје. Загревање воде, посебно у затвореним резервоарима и базенима, или рад малих уређаја тј. машина које важе за мале потрошаче, само су неки од примера паметне експлоатације соларне енергије.
Обновљив извор енергије
Соларна енергија има велики значај у свету енергетике. Она представља обновљив извор енергије.
За разлику од фосилних горива, соларна енергија долази из обновљивог извора који неће никада нестати. Сунчева светлост ће увек бити доступна, па стога соларна енергија представља дугорочно одржив начин производње електричне енергије.
Употреба соларне енергије доприноси смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште
Гасови са ефектом стаклене баште упијају Сунчеву енергију и топлоту Земље и задржавају је у атмосфери. На тај начин настаје ефекат стаклене баште. Многи од ових гасова су природно доступни у атмосфери, али се људском активношћу повећава њихова концентрација, посебно угљен-диоксида (ЦО2 ), метана (ЦХ4 ), азотног оксида (Н2 О) и фреона (флуорираних гасова), што узрокује климатске промјене.
Употреба соларне енергије помаже смањењу ових емисија, што је кључно за борбу против климатских промена.
Смањује зависност од увоза енергије
Многе земље су зависне од увоза фосилних горива како би задовољиле своје енергетске потребе, што их чини рањивим на промене цена и политичке нестабилности у другим земљама.
Соларна енергија може смањити ову зависност од увоза енергије, јер се производи на локалном нивоу.
Користи се у различитим секторима
Осим у производњи електричне енергије, соларна енергија се такође користи у другим секторима, попут грејања и хлађења зграда, загревања воде за домаћинства и за наводњавање у пољопривреди.
Укупно гледано, соларна енергија има огроман значај у смањењу емисија стакленичких гасова, осигуравању дугорочно одрживог извора енергије, смањењу зависности од увоза енергије и побољшању економије.
Од чега зависи употреба соларне енергије?
Ефикасност соларних система зависи од географских параметара, односно осунчаности, облачности, сенке објеката, конфигурације терена и загађености ваздуха, али зависи и од друштвено-политичке ситуације на локалном и националном нивоу, као и од економских и социјалних карактеристика друштва. Друштвено-политичка ситуација може да подстакне развој соларних система. С друге стране, ниска еколошка свест и недефинисана државна политика утичу на већа улагања у необновљиве изворе енергије. Примена соларних система у домаћинствима је условљена не само свешћу о важности њихове примене већ и економским стандардом.
У Лапову отворена највећа соларна електрана у Србији
Соларну електрану "ДеЛасол" изградила је компанија МТ-КОМЕX и простире се на 12,5 хектара.
Ова електране је највећа у Србији по величини и по снази и на годишњем нивоу ће производити 15.000 мегават-сати електричне енергије довољну за око 2.100 домаћинстава.
Фото: Минитарство
За изградњу ове соларне електране коришћени су бифацијални соларни панели који имају могућност приноса електричне енергије са обе стране панела, због чега производе већу количину електричне енергије.
Министарка Ђедовић присуствовала отварању највеће соларне електране у Србији
Министарка је приликом обиласка електране рекла да су сарадња и синергија јавног и приватног сектора важне за већу сигурност снабдевања и за успешну зелену енергетску транзицију.
- Поред тога што се приводе крају и неки велики пројекти иза којих стоји држава и отпочињу нови, важно је и да имамо амбициозне и велике пројекте које реализује приватни сектор. Соларна електрана „ДеЛасол“ је највећа соларна електрана у Србији и пример како коришћењем соларне енергије можемо у исто време унапређивати и сигурност снабдевања електричном енергијом и заштиту животне средине - рекла је Ђедовић.
Фото: Министарство
Приватна инвестиција компаније МТ-Комекс вредна 8,9 милиона евра релизована је за мање од три године, а соларна електрана производиће 15.000 мегават сати електричне енергије за више од 2.000 потрошача
Она је нагласила да је задатак државе, на коме се интензивно ради и кроз доношење регулативе и кроз припрему стратешких докумената, да ствара услове да се граде нове електране из обновљивих извора енергије, а да истовремено наш енергетски систем врши свој основни задатак, а то је сигурно снабдевање грађана и привреде'', навела је Ђедовић.
Министарка је додала да ће измене Закона о коришћењу ОИЕ, кад буду усвојене у парламенту, омогућити спровођење аукција за тржишне премије за произвођаче енергије из обновљивих извора, чиме се отвара пут да у наредних неколико година наше капацитете из солара и ветра повећамо око три пута.
Фото: Министарство
- Циљ Владе Србије је да подстиче развој обновљивих извора енергије, али и да осигура безбедност нашег енергетског система и ми ћемо то учинити кроз измене и допуне Закона о обновљивим изворима енергије, где ће се одређене регулативе поставити у смислу права и обавеза свих учесника на тржишту да не би угрозили рад нашег енергетског система, а како бисмо могли да подстичемо и даље изградњу оваквих објеката - рекла је министарка Ђедовић.
Навела је да ће када се усвоје те измене и допуне закона у скупштини, што је у процедури, покренути аукцију, чиме ће држава да кроз подстицајне мере стимулише развој оваквих пројеката.
- И позивам све који испуњавају услове да се одазову аукцијама, да имамо што већу конкуренцију и да би оне биле успешне. Данас нема пуно Сунца, али сам видела да без обзира на то, електрана производи струју и поред тога. Ова електрана ће моћи да снабдева више од 2.000 домаћинстава и наш је циљ да овакви објекти у нашој земљи пре свега служе за потребе наших грађана и индустрије наше земље за снабдевање свих потрошача обновљим изворима енергије. Ми ћемо као држава да гледамо како то да обезбедимо, јер знамо да ЕУ иде у правцу да осигура енергетску безбедност и да инвеститори буду мотивисани кроз одређене регулативе - рекла је Ђедовићева.
Економичност соларне енергије
У неким деловима света, соларне електране су већ конкурентне са фосилним горивима када се ради о цени производње електричне енергије. Осим тога, коришћење соларне енергије може смањити трошкове рачуна за струју у домаћинствима и компанијама.
И нафтне компаније у Србији почеле су реализацију пројеката у области соларне енергије
Тако је Компанија НИС отпочела постављање соларних панела за производњу електричне енергије на својим бензинским станицама. У оквиру прве фазе овог пројекта соларни панели ће бити постављени на осам НИС Петрол и ГАЗПРОМ малопродајних објеката широм Србије.
Произведена електрична енергија ће се највећим делом користити за потребе бензинских станица уз размену са дистрибутивном електричном мрежом. У периодима када је производња електране већа од потребе бензинске станице вишак ће се испоручивати у дистрибутивну електричну мрежу. По истом принципу, када је производња недовољна, електрична енергија ће се преузимати из мреже. Компанија се на овај корак одлучила водећи се принципима одрживог развоја и остваривања своје зелене агенде која подразумева улагање у обновљиве изворе енергије у циљу смањења емисије угљен диоксида и глобалног загревања.
У овај пилот пројекат НИС је уложио више од 22 милиона динара, а прогноза је да ће на овај начин, на осам локација, бити остварена годишња уштеда у набавци електричне енергије од готово 300 МWх уз испоруку око 40 МWх у дистрибутивну мрежу и уз годишње смањење емисије угљен диоксида од 375 тона.
Фото: Промо
- Реализацијом овог пројекта НИС још једном показује да остаје посвећен развоју компаније уз одговоран однос према екологији. Успешна реализација овог пројекта отвара могућност разматрања повећања броја бензинских станица на којима ће бити постављени соларни панели. НИС разматра и изградњу соларних фотонапонских електрана на објектима у оквиру Рафинерије нафте Панчево, пословних објеката у Београду и Новом Саду те изградњу у складишту деривата нафте у Новом Саду. На тај начин настављамо са диверзификацијом пословања и са улагањима у зелену енергетику - изјавио је Ненад Павловић, руководилац Центра за развој пројеката у компанији НИС.
