Solarna energija se danas koristi na različite načine, a razlozi za njenu sve češću upotrebu su pre svega u tome što su ljudi prepoznali mnogobrojne benefite, od uštede novca pa do zaštite životne sredine i vazduha od velikog zagađenja.
LJudi su u prošlosti koristili solarnu energiju kao jedan od primarnih izvora. Međutim, kada je nastupila industrijska revolucija u drugoj polovini 18. veka, glavni izvor energije postaju fosilna goriva. NJihov negativan uticaj na životnu sredinu i klimu je veliki. Osim toga, brzina njihovog obnavljanja je toliko mala da se smatraju neobnovljivim izvorom energije. U momentima naftnih kriza njihova ograničenost je dolazila do izražaja. Tako je 70-ih godina 20. veka kao posledica nestašice resursa, cena fosilnih goriva toliko porasla da su ljudi naglo počeli da tragaju za alternativnim izvorima energije. Tada je prepoznat potencijal energije Sunca i započet je ponovni razvoj upotrebe solarne energije.
Danas, industrije i preduzeća koja se bave proizvodnjom solarnih sistema sve su zastupljenija i predstavljaju najbrže rastući sektor ekonomije
Foto: Shutterstock
Najčešći oblik ljudske upotrebe solarne energije jesu fotonaponski solarni paneli koji apsorbuju sunčevu svetlost da bi stvorili električnu energiju. Oni se u domaćinstvima mogu koristiti kao primarni ili sekundarni izvori struje. Zagrevanje vode, posebno u zatvorenim rezervoarima i bazenima, ili rad malih uređaja tj. mašina koje važe za male potrošače, samo su neki od primera pametne eksploatacije solarne energije.
Obnovljiv izvor energije
Solarna energija ima veliki značaj u svetu energetike. Ona predstavlja obnovljiv izvor energije.
Za razliku od fosilnih goriva, solarna energija dolazi iz obnovljivog izvora koji neće nikada nestati. Sunčeva svetlost će uvek biti dostupna, pa stoga solarna energija predstavlja dugoročno održiv način proizvodnje električne energije.
Upotreba solarne energije doprinosi smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte
Gasovi sa efektom staklene bašte upijaju Sunčevu energiju i toplotu Zemlje i zadržavaju je u atmosferi. Na taj način nastaje efekat staklene bašte. Mnogi od ovih gasova su prirodno dostupni u atmosferi, ali se ljudskom aktivnošću povećava njihova koncentracija, posebno ugljen-dioksida (CO2 ), metana (CH4 ), azotnog oksida (N2 O) i freona (fluoriranih gasova), što uzrokuje klimatske promjene.
Upotreba solarne energije pomaže smanjenju ovih emisija, što je ključno za borbu protiv klimatskih promena.
Smanjuje zavisnost od uvoza energije
Mnoge zemlje su zavisne od uvoza fosilnih goriva kako bi zadovoljile svoje energetske potrebe, što ih čini ranjivim na promene cena i političke nestabilnosti u drugim zemljama.
Solarna energija može smanjiti ovu zavisnost od uvoza energije, jer se proizvodi na lokalnom nivou.
Koristi se u različitim sektorima
Osim u proizvodnji električne energije, solarna energija se takođe koristi u drugim sektorima, poput grejanja i hlađenja zgrada, zagrevanja vode za domaćinstva i za navodnjavanje u poljoprivredi.
Ukupno gledano, solarna energija ima ogroman značaj u smanjenju emisija stakleničkih gasova, osiguravanju dugoročno održivog izvora energije, smanjenju zavisnosti od uvoza energije i poboljšanju ekonomije.
Od čega zavisi upotreba solarne energije?
Efikasnost solarnih sistema zavisi od geografskih parametara, odnosno osunčanosti, oblačnosti, senke objekata, konfiguracije terena i zagađenosti vazduha, ali zavisi i od društveno-političke situacije na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i od ekonomskih i socijalnih karakteristika društva. Društveno-politička situacija može da podstakne razvoj solarnih sistema. S druge strane, niska ekološka svest i nedefinisana državna politika utiču na veća ulaganja u neobnovljive izvore energije. Primena solarnih sistema u domaćinstvima je uslovljena ne samo svešću o važnosti njihove primene već i ekonomskim standardom.
U Lapovu otvorena najveća solarna elektrana u Srbiji
Solarnu elektranu "DeLasol" izgradila je kompanija MT-KOMEX i prostire se na 12,5 hektara.
Ova elektrane je najveća u Srbiji po veličini i po snazi i na godišnjem nivou će proizvoditi 15.000 megavat-sati električne energije dovoljnu za oko 2.100 domaćinstava.
Foto: Minitarstvo
Za izgradnju ove solarne elektrane korišćeni su bifacijalni solarni paneli koji imaju mogućnost prinosa električne energije sa obe strane panela, zbog čega proizvode veću količinu električne energije.
Ministarka Đedović prisustvovala otvaranju najveće solarne elektrane u Srbiji
Ministarka je prilikom obilaska elektrane rekla da su saradnja i sinergija javnog i privatnog sektora važne za veću sigurnost snabdevanja i za uspešnu zelenu energetsku tranziciju.
- Pored toga što se privode kraju i neki veliki projekti iza kojih stoji država i otpočinju novi, važno je i da imamo ambiciozne i velike projekte koje realizuje privatni sektor. Solarna elektrana „DeLasol“ je najveća solarna elektrana u Srbiji i primer kako korišćenjem solarne energije možemo u isto vreme unapređivati i sigurnost snabdevanja električnom energijom i zaštitu životne sredine - rekla je Đedović.
Foto: Ministarstvo
Privatna investicija kompanije MT-Komeks vredna 8,9 miliona evra relizovana je za manje od tri godine, a solarna elektrana proizvodiće 15.000 megavat sati električne energije za više od 2.000 potrošača
Ona je naglasila da je zadatak države, na kome se intenzivno radi i kroz donošenje regulative i kroz pripremu strateških dokumenata, da stvara uslove da se grade nove elektrane iz obnovljivih izvora energije, a da istovremeno naš energetski sistem vrši svoj osnovni zadatak, a to je sigurno snabdevanje građana i privrede'', navela je Đedović.
Ministarka je dodala da će izmene Zakona o korišćenju OIE, kad budu usvojene u parlamentu, omogućiti sprovođenje aukcija za tržišne premije za proizvođače energije iz obnovljivih izvora, čime se otvara put da u narednih nekoliko godina naše kapacitete iz solara i vetra povećamo oko tri puta.
Foto: Ministarstvo
- Cilj Vlade Srbije je da podstiče razvoj obnovljivih izvora energije, ali i da osigura bezbednost našeg energetskog sistema i mi ćemo to učiniti kroz izmene i dopune Zakona o obnovljivim izvorima energije, gde će se određene regulative postaviti u smislu prava i obaveza svih učesnika na tržištu da ne bi ugrozili rad našeg energetskog sistema, a kako bismo mogli da podstičemo i dalje izgradnju ovakvih objekata - rekla je ministarka Đedović.
Navela je da će kada se usvoje te izmene i dopune zakona u skupštini, što je u proceduri, pokrenuti aukciju, čime će država da kroz podsticajne mere stimuliše razvoj ovakvih projekata.
- I pozivam sve koji ispunjavaju uslove da se odazovu aukcijama, da imamo što veću konkurenciju i da bi one bile uspešne. Danas nema puno Sunca, ali sam videla da bez obzira na to, elektrana proizvodi struju i pored toga. Ova elektrana će moći da snabdeva više od 2.000 domaćinstava i naš je cilj da ovakvi objekti u našoj zemlji pre svega služe za potrebe naših građana i industrije naše zemlje za snabdevanje svih potrošača obnovljim izvorima energije. Mi ćemo kao država da gledamo kako to da obezbedimo, jer znamo da EU ide u pravcu da osigura energetsku bezbednost i da investitori budu motivisani kroz određene regulative - rekla je Đedovićeva.
Ekonomičnost solarne energije
U nekim delovima sveta, solarne elektrane su već konkurentne sa fosilnim gorivima kada se radi o ceni proizvodnje električne energije. Osim toga, korišćenje solarne energije može smanjiti troškove računa za struju u domaćinstvima i kompanijama.
I naftne kompanije u Srbiji počele su realizaciju projekata u oblasti solarne energije
Tako je Kompanija NIS otpočela postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije na svojim benzinskim stanicama. U okviru prve faze ovog projekta solarni paneli će biti postavljeni na osam NIS Petrol i GAZPROM maloprodajnih objekata širom Srbije.
Proizvedena električna energija će se najvećim delom koristiti za potrebe benzinskih stanica uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. U periodima kada je proizvodnja elektrane veća od potrebe benzinske stanice višak će se isporučivati u distributivnu električnu mrežu. Po istom principu, kada je proizvodnja nedovoljna, električna energija će se preuzimati iz mreže. Kompanija se na ovaj korak odlučila vodeći se principima održivog razvoja i ostvarivanja svoje zelene agende koja podrazumeva ulaganje u obnovljive izvore energije u cilju smanjenja emisije ugljen dioksida i globalnog zagrevanja.
U ovaj pilot projekat NIS je uložio više od 22 miliona dinara, a prognoza je da će na ovaj način, na osam lokacija, biti ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 300 MWh uz isporuku oko 40 MWh u distributivnu mrežu i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od 375 tona.
Foto: Promo
- Realizacijom ovog projekta NIS još jednom pokazuje da ostaje posvećen razvoju kompanije uz odgovoran odnos prema ekologiji. Uspešna realizacija ovog projekta otvara mogućnost razmatranja povećanja broja benzinskih stanica na kojima će biti postavljeni solarni paneli. NIS razmatra i izgradnju solarnih fotonaponskih elektrana na objektima u okviru Rafinerije nafte Pančevo, poslovnih objekata u Beogradu i Novom Sadu te izgradnju u skladištu derivata nafte u Novom Sadu. Na taj način nastavljamo sa diverzifikacijom poslovanja i sa ulaganjima u zelenu energetiku - izjavio je Nenad Pavlović, rukovodilac Centra za razvoj projekata u kompaniji NIS.
