Исидора Секулић једна је од најзначајнијх писаца српске књижевности 20. века
Не зна се много о њеном приватном животу. Рођена је у селу Мошорин у Бачкој, 16. фебруара 1877. године. Студирала је математику коју је касније и предавала у Панчеву, Шапцу и у Београду у женској гимназији. Биила је изузетно образована, књгама и читању је придавала велики значај. У Немачкој је докторирала филозофију.
1950. године Исидора Секулић постаје прва жена академик, примељена је за редвног члана Српске академије наука и уметности.
Углавном је писала критике, есеје и приповетке. Спектар Исидориних тема је разноврстан. Књижевност је њена главна преокупација, али поред тога интересовале су је и друге уместности: сликарство, музика, позориште.
Прочитајте још: Како бисте ви реаговали? Млада оптужена за похлепу, због начина позивања гостију на венчање
Њена прва књига су "Сапутници". Грађени су на врло занимљив начин, теме су и наслови појединачних записа. Тако говори о појмовима самоће, умора, носталгије, растанка, туге, главобоље.. О свему ономе што може да обузме човека..
Исидора је истицала то да човек живот треба да учини корисним. Већина њених дела је у оквирима њеног главног мотива, мотива пролазности живота.
Волела је Норвешку и изучавала скандинавску поезију и историју. Тако након читања у књигама, одлази у Норвешку, а онда настаје један од најзначајнијих путописа "Писма из Норвешке".
Исидора је, иако дете војвоћанске равнице, волела север више од југа. Дивила се њиховом опстанку у хладноћи.
Прочитајте још: Ово су биле последње речи Елвиса Прислија: Изговорио је једну реченицу и након ДВА сата је пронађен МРТАВ
У пирповеткама главно место заузимају јаке личности које прихватају животну борбу и неодустају.
Оно што јој је често од стране критичара, почетком 20. века, замерано је њен субјективизам. Описивала је осећања, позанта је њена "Главобоља" у којој на неколико страна говори о томе како је боли глава, али Исидора то даје на тако маестралан начин. Успела је да се избори са негативним коментарима најутицајнијег критичара тог доба, Јована Скерлића. Никоме ништа није замерала, живела је скромно, а њен рад је постао признат, те са великим правом баш она потаје прва жена академик у Србији.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
