Без Исидоре Секулић српска књижевности 20. века не би била иста
Не зна се много о њеном приватном животу. Рођена је у селу Мошорин у Бачкој, 16. фебруара 1877. године. Студирала је математику коју је касније и предавала у Панчеву, Шапцу и у Београду у женској гимназији. Била је изузетно образована, књгама и читању је придавала велики значај. У Немачкој је докторирала филозофију.
1950. године Исидора Секулић постаје прва жена академик, када је примљена је за редвног члана Српске академије наука и уметности.
Углавном је писала критике, есеје и приповетке. Спектар Исидориних тема је разноврстан. Књижевност је њена главна преокупација, али поред тога интересовале су је и друге уместности: сликарство, музика, позориште.
Прочитајте још: Сећате се жене с голубовима из филма "Сам у кући"? Борила се са депресијом, а овако сада изгледа (ФОТО)
Њена прва књига ,"Сапутници", грађена је на врло занимљив начин. Говори о појмовима самоће, умора, носталгије, растанка, туге, главобоље.. О свему ономе што може да обузме човека..
Исидора је истицала то да човек живот треба да учини корисним. Већина њених дела је у оквирима њеног главног мотива, мотива пролазности живота.
Волела је Норвешку и изучавала скандинавску поезију и историју. Тако након читања у књигама, одлази у Норвешку, а онда настаје један од најзначајнијих путописа "Писма из Норвешке".
Исидора је, иако дете војвоћанске равнице, волела север више од југа. Дивила се њиховом опстанку у хладноћи.
Прочитајте још: СПЕЦИЈАЛНА ДОСТАВА ЗА БОЖИЋ: Када је отворила кутију, ова бака није могла да поверује шта се у њој налази (ВИДЕО)
У пирповеткама главно место заузимају јаке личности које прихватају животну борбу и не помишљају на одустајање.
Оно што јој је често замерано од стране критичара, почетком 20. века, је њен субјективизам. Описивала је осећања, позанта је њена "Главобоља" у којој на неколико страна говори о томе како је боли глава, али Исидора то даје на тако маестралан начин. Успела је да се избори са негативним коментарима најутицајнијег критичара тог доба, Јована Скерлића. Никоме ништа није замерала, живела је скромно, а њен рад је постао признат, те са великим правом баш она потаје прва жена академик у Србији.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
