Ваше руке и глас више неће дрхтати
Због јаке треме или мањка самопоуздања у наступу пред другим људима често не покажемо све што можемо. Како је у времену у коме живимо изражена потреба за комуникационим вештинама, добра вест је да на томе може и треба да се ради.
Све почиње од раног детињства када се од нас очекује да приказујемо своје вештине и знања. Од рецитовања пред гостима, преко приредбе у вртићу, одговарања у школи и полагања испита, до разговора за посао. Следе пословни састанци и презентације.
– Све су то различити јавни наступи који имају трему као заједничку црту. Да ли ће други бити задовољни? Да ли ћемо успети или се обрукати? Какав ћемо утисак оставити? Да ли ће се видети наше слабости? Да ли ће нам се подсмевати или нас похвалити..., све те стрепње чине да приказивање споствених вештина пред било којом публиком буде врло интензивна стресна ситуација – каже психолог Бојана Ранковић.
Наравно, лакше је ако знамо да такав страх немамо само ми иако нам изгледа да је некима све једноставно и лако.
– Страх од излагања себе пред другима спада у врло јаке природне страхове, па су и наше реакције природне, организам спрема одговор на „напад“, подиже капацитете за одбрану и развија различите телесне симптоме попут црвенила лица, лупање срца, знојење дланова, подрхтавање руку или клецање ногу. Дакле страх је природан и сличан за сваког од нас, али оно што нас разликује су индивидуални механизми управљања стресом. Да ли се повлачимо или боримо? Можемо да изаберемо избегавање непријатне ситуације, чиме избегавамо и непријатна осећања, али се такође лишавамо могућности да покажемо ко смо заиста, шта све знамо и умемо – објашњава психолог.
Прочитајте још: Развео се Бајага? Пар се упознао у аутобусу пре три деценије
Избегавањем таквих ситуација лишавамо себе активног учешћа у сопственом животу и претварамо се у пасивног посматрача.
– Гледамо како други напредују, знамо да вредимо више, можемо боље, али нас страх од критичке процене онемогућава да то и покажемо. Тако се наше самопуздање додатно круни и ето нас у зачараном кругу.
Према речима саговорнице, из тог круга се излази уз помоћ промена и то на више нивоа.
– Не треба се обесхрабрити ако снажније осећамо трему и после више јавних наступа, али је важно да знамо да што више себе излажемо овим ситуацијама, то ће наше реакције бити све мање интензивне. И тешко да ће се икада десити да уопште немамо трему или не осећамо баш никакву непријатност, али важна је свест да прихватљива доза треме и стреса „ради за нас“, подстиче нас да дамо све од себе и постигнемо најбоље што можемо. Морате веровати у себе да би други веровали у вас.
Пракса чини мајстора
Није лако у пракси урадити оно што психолог саветује, али, према речима Наташе Ристић, специјализацијалисте у области теорије информација и комуникација, за почетак, било би најбоље заборавити, чак забранити себи изјаве „нисам ја за то“ и „е, сад је касно“.
– То је свесно одбацивање могућности, а себи ипак, дугујете више. Предиспозиције, наравно, постоје, али пре свега реч је о вештини, дакле о нечему што се може усавршавати. Када погледате треми у очи, време је да се „наоружате“ и кренете да је од противника претварате у савезника – каже Ристић.
Нажалост, нема чаробне пилуле, ништа се не дешава у тренутку, па је припрема магично средство, али не она брза и летимична пред сам наступ.
– То може да буде контрапродуктивно, док прихватање изазова, увежбавање, упознавање са техникама, стицање самопоуздања доносе напредак. За почетак, заборавите на тврдње да је сваки јавни наступ несавладив стрес, да ће публика бити критички настројена и да ће сви ће идети да имате трему. Наиме, лупање срца чујете само ви, ако себе убедите да нећете бити на висини задатка и нећете, а ако вас брине публика, она је махом незаинтересована, што треба да вам буде изазов. Поставите циљ да будете најбољи што се може бити и сетите се да је неко имао довољно поверења у вас и поверио вам неки задатак. Имајте на уму да, колико год да сте симпатични, нико не би ризиковао успех пројекта или организације одредивши вас за нешто у чему баш нисте добри. Пре ће бити да сте ту зато што о тој теми знате више од других, зато што сте одговорни и стручни, а то је већ предност.
Промене које воде напред
На страх од јавног наступа гледајте као на природну реакцију својствену свима.
Промените ирационално мишљење да су последице једне грешке ужасне или катастрофалне.
Добро је порадити и на промени захтева према себи, другима или ситуацији. Не морате да будете савршени и не морају сви да буду одушевљени вама.
Учите по моделу. Пронађите узор и слободно копирајте вештине за које сматрате да вам могу помоћи.
Знања и вештине
Према речима Наташе Ристић, када су вештине јавног наступа у питању, рад на себи подразумева стицање неких знања која ће вам помоћи да превазиђете трему и несигурност и омогућити вам да на најбољи начин изађете у први ред и искажете се.
Техника гласа, дисање, изговор, дикција
Мало бриге о сценским кретњама, говору тела и, без претеривања, вежбање, вежбање и вежбање. Ако постоји могућност, добро је проћи неку квалификовану обуку, да вам неко покаже како се ради и вежба.
Јавни наступ се не може вежбати „у себи“! Данас и телефон има камеру, па снимајте своје вежбе и гледајте их.
Неће вам се допасти сопствени глас, али то је само привид. Ваш глас је баш како треба.
Можда ћете имати замерке на изглед. Играјте се, пробајте, мењајте положаје, кретње, одевне комбинације.
Ако имате могућности, укључите и „пријатељску публику“. Проверите какав утисак остављате и на чему се још може порадити.
За упечатљив први утисак вежбајте како ћете ући, а права леђа су најбољи ослонац.
Уколико желите да се публика фокусира на садржај, обуците се тако да детаљи не одвлаче пажњу.
За крај, не заборавите да пажња публике није бесконачна . Увек планирајте краће време. Не учите ништа напамет, мозак ће вас враћати на научене формулације.
Користите тезе или „булите“ и при вежбању, немојте се стидети концепта и – уживајте!
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
