Пет корака који ће вам помоћи да се развијете као личност
Сенка је "тамна страна" наше личности, јер се састоји углавном од примитивних, негативних људских емоција и импулса, попут беса, зависти, похлепе, себичности, жеље и тежње ка моћи. Све што поричемо у себи – шта год да доживљавамо као инфериорно, зло или неприхватљиво – постаје део сенке, пише Снежана Бујошевић. Све што није у складу са нашим одабраним свесним ставом о нама препушта се овој мрачној страни. И та наша сенка репрезентује наше одбачено Ја. Ова сенка представља делове нас за које више не тврдимо да су наши, укључујући и инхерентне позитивне особине. Ови неистражени и одбачени делови наше личности не иду нигде. Иако их поричемо у покушају да их одбацимо, не решавамо их се. Ми их потискујемо; они су део нашег несвесног. Сенку не можемо да елиминишемо и проблеми настају када не успевамо да је видимо и препознамо. А она се налази ту, иза нас.
Игнорисање сенке иде на нашу сопствену одговорност
Антички Грци су схватали потребу да сви делови психе буду поштовани. Они су ове делове обожавали као аутономне богове и богиње. Грци су знали да су бог или богиња које би игнорисали постајали они који су се окретали против њих и уништавали их. Сваки део у нама кога се одрекнемо – окреће се против нас. Лична сенка представља колекцију свих ових потиснутих делова. Дакле, ево у чему је проблем: сенка може сама да делује, без наше пуне свести. Као да наше свесно Ја функционише на аутопилоту, док несвесно преузима контролу и радимо ствари које не бисмо добровољно урадили и касније жалимо (ако смо их свесни). Говоримо ствари које не бисмо рекли. Наше реакције на лицу изражавају емоције које свесно не осећамо. Наша одбачена несвесна сенка повређује наше односе са супружником, породицом и пријатељима, утиче на наше професионалне односе, као и на наше лидерске способности.
Шта се дешава када потиснемо своју сенку?
Шта се дешава са свим оним нашим деловима које склањамо са видика? Које год особине да поричемо у себи, ми ћемо их препознати у другима. У психологији, ово се зове пројекција. Пројектујемо на друге све оно што закопавамо у себи и овај процес се не дешава свесно. Наш его користи овај механизам да одбрани начин на који доживљава себе. Наши лажни идентитети да смо „добри” чувају нас од повезивања са нашом сенком. Ове психолошке пројекције искривљују стварност, стварајући озбиљну границу између начина на који посматрамо себе и како се реално понашамо у стварности.
Прочитајте још: "Хришћанство нам је то дало као идеал да покушамо да остваримо ПОТПУНИ МИР": Владета Јанковић о највећој врлини којој људи треба да теже
Пет корака који олакшавају приступ СЕНЦИ
1. Нађите свој баланс
Ово је можда најважнија ствар коју треба да урадите пре него што се упустите у рад са сенком. Ако покушате да боље разумете своју сенку онда када нисте центрирани, нећете добити конструктивне резултате. Сенка представља групу разних фрагмената скривених у вашој психи. Само кроз вашу личну спознају можете боље да се упознате са овим деловима. Ако се један од ових делова „стопи” са вама, он ће преузети процес и ви ћете бити збуњени, пуни критике и осуда. На овај начин се кочи ваша способност да интегришете своју сенку. Значи, пре него што почнете да радите са својом сенком, ви желите да будете у миру сą собом и у неутраланом простору, да будете у центру своје свесности.
2. Будите благи према себи
Неопходно је да негујете осећај безусловног пријатељства са сопственим ја. У будизму се то зове маитри. Без љубазности и самосаосећања теже је сагледати сопствене тамније стране. Ако сте строги према себи када правите грешке, тешко је супротставити се својој сенци. Ако сте склони да често осећате стид или кривицу, потребно је да поделите те емоције са пријатељем. Почните тако што ћете прихватити сопствену људскост. Запамтите да сви имамо сенку – сви су заједно у супи, као што је Јунг говорио. Корисно је повезати се са својим срцем и усмерити своју пажњу њега. Удахните и препознајте своје срце. Издахните и реците свом срцу: „Хвала”. То је једноставна будистичка пракса, коју нуди Тич Нат Хан.
3. Негујте свесност
Препознавање своје сенке захтева саморефлектујући начин размишљања – способност да посматрамо наша понашања, мисли и осећања. Мајндфулнес медитација помаже у подстицању свести – способности да останемо свесни садашњегтренутка без укључивања унутрашњег критичара или других начина расуђивања. Самосвест и саморефлексија су претеча рада са сенком, јер нам помажу да посматрамо и процењујемо осећања и емоционалне реакције без осуђивања и критике.
4. Будите храбро искрени
Често је непријатно помирити се са свим својим деловима личности, због чега его улаже толико енергије у њихово потискивање. Видети и прихватити своју несигурност, себичност и остале мане, може бити велики изазов за вас. Да бисте искрено сагледали своје ставове, понашања, мрачне мисли и емоције потребна је храброст. Овај храбри чин откључава више вашег креативногпотенцијала, отварајући нови свет могућности за ваш психолошки развој.
5.Бележите своја открића
Фасцинантно је како неки наши невидљиви делови желе да остану ван нашег погледа. И наши одбачени делови могу да нам измакну, баш као што сан измиче из ума неколико тренутака након буђења. Дневник у коме бележите сва своја нова открића о себи је лек. Писање ваших увида и њихово касније прегледање и анализирање помоћиће вам да се новонастало откриће лакше кодира у вашу свест.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
