Њена судбина изазива језу: Детињство ове девојчице је најтужније икада (ВИДЕО)

Без сумње, ове или неке сличне страшне речи широм света до сада је изговорило небројено злостављане деце. Тј. ако би њихов случај стигао до медија. Можемо само нагађати колико остаје заувек непријављено и непознато полоцији. Према глобалним подацима, у свету чак петоро деце дневно умре од директних последица злостављања.

Прочитајте још: Она има НАЈУЖИ СТРУК НА СВЕТУ: Кејти Јанг држи Гинисов рекорд, а тврди да није имала НИЈЕДНУ ОПЕРАЦИЈУ (ФОТО/ВИДЕО)

Пре само једног века, у свету нису постојали закони који би штитили децу од физичког злостављања. Болне казне биле су део тзв. “васпитних метода” и самим тим једини начин решавања непослушности. 

Но, оне се често нису сводиле само на “ударање по гузи”. Случајеви дословног премлаћивања малишана били су свакодневни. Родитељи су ове методе практиковали слободно, не бринући се за то да би и сами могли бити кажњени.

Случај који је променио све, био је онај са Мери Елен Вилсон из 1874. Његови шокантни детаљи покренули су стварање правних норми које ће касније штитити децу широм света, пише портал Винтаге неwс.

Судбина која је променила све

Мари Елен је рођена 1864. у сиромашној породици у Њујорку. Када је њен отац умро, мајка је покушавала да отхрани ћерку радећи бројне послове све до тренутка када је схватила да више неће моћи да је издржава.

Девојчица је додељена дому за незбринуту децу по имену “Мери Скор”. Ово је било само привремено решење, па је Мери Елен када је напунила две године, завршила је у Градском сиротишту које је, нешто касније, доделило старатељство пару по имену Томас и Мери МекКормак.

Како се после испоставило, пар је добио трајно старатељство захваљујући кривотвореним докуменатима. Сиротиште је захтевало годишње извештаје о стању детета, али МекКормакови су били немарни по том питању.

Убрзо након што су добили старатељство, Томас је преминуо, Мери се преудала, а затим преселила у стан који се налазио у улици 41. Вест. Било је то место где је за малу Мери почео свакодневни хорор, али и место где ће се страшна прича напокон разоткрити.

Комшије су прве посумњале да се нешто необично догађа, као и да се старатељи не односе према детету како би требало. Комшиница, госпођа Коноли, затражила је помоћ од локалне црквене раднице и истакнуте чланице заједнице, Ете Ангел Вилер, да провери стање у породици.

Ета и госпођа Коноли успеле су да добију кључеве од стана у коме је била заробљена мала Мери тако што су превариле домара. Оно што су затекле унутра није се могло речима описати…

Ужас над ужасима

– Била је необично ситна, пуно ситнија него што би дете њених година требало да буде. Изгледала је као да има пет, а не девет година. Била је у гомили посуђа са столицом испод себе и рибала је тигање и чиније када смо ушле. Чинија коју је дизала била је буквално њене тежине – испричале су комшије.

У углу просторије је претећи стајао бич са заобљеним кожним завршетком. Црвени ожиљци на рукама и ногама сиротог детета, говорили су о томе да се често користио.

– Најтужнији део целе приче био је израз њеног лица. Израз који је откривао јад и очај, лице невољеног детета које у свом животу није проживело ништа лепо – сведочила је Ета у судници.

Госпођа Вилер је додала како је дете било очигледно тешко злостављано, неухрањено и занемарено. Жене су одмах пожелеле да је изведу из стана, али Мери није имала ниједну ципелу, иако је напољу био зимски дан. 

Ета је отишла у полицију. Шокирала се када су јој тамо рекли да мора донети доказе злостављања. Очигледно, сведоци Мериних ожиљака и модрица нису били довољни. 

Ета је била одлучна у намери да помогне Мери Елен, па је затражила помоћ од адвоката Хенрија Берга. Он је успео да нађе нове старатеље за Мери у току суђења њеним мучитељима.

Сведочење које леди крв у жилама

Кад је села на клупу за сведоке, онако мршава и крхка, Мери Елен проговорила је тихим и тужним дечјим гласом. Било је то сведочење које ће сви који су га чули памтити вечно!

- Моја мајка и отац су мртви. Не знам колико имам година, немам никаквих сећања на време пре него сам живела са МекКормаковима. Бич је увек остављао плави и црни траг на мојој кожИ. И сада имам те црне и плаве трагове на глави где их је мама направила и посекотину на левој страни чела која је од маказа. Ударила ме је маказама и посекла. Не сећам се да ме је ико икада пољубио. Мама ме никад није ставила у крило и помазила. Не знам зашто ме је бичевала, мама ми никад ништа не би рекла пре него ме је кажњавала. Не желим да се вратим код меме јер ме јако туче и то ме јако боли – испричала је девојчица.

Њена старатељка, госпођа МекКормак, осуђена је на затворску казну од једне године.

Прича је добила срећан завршетак, јер је управо Ета Вилер постала Мерина нова старатељка. Она се трудила да јој надокнадити сву љубав и доброту коју никада пре тога није добила.

Судска пресуда госпођи МекКормак постала је револуционарна прекретница. Исте године, промењен је закон, а основано је и “Друштво за заштиту деце од насиља”. 

Прочитајте још: Живот СИЈАМСКИХ БЛИЗНАКИЊА потпуно се преокренуо: Родитељима су лекари саопштили да неће преживети, а ево где су и шта раде данас (ВИДЕО)

Што се Мери тиче, она се потпуно опоравила и живела је дуг и испуњен живот. Удала се и имала своју децу, а и усвојила је једну девојчицу. Своју ц́ерку је назвала Ета, по жени која ју је спасла и првој особи која јој је показала љубав и наклоност.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ