Строго правило цркве је да некрштена особа не може бити сахрањена уз опело свештеника, па чак и ако је у питању дете, јер није постала члан верске заједнице и нема црквено име, каже професор Димитрије Калезић за медије.
Свештеник не сме да обави опело уколико покојник није крштен, док у случају самоубиства и убиства постоје одређени изузеци, каже за Курир верски аналитичар Димитрије Калезић.
Након што је у јавности одјекнула вест да је свештеник одбио да присуствује испраћају некрштеног и несрећно настрадалог двогодишњег дечака, којег је у месту Радичевић код Бечеја ударило возило квад, у јавности су се појавиле многе недоумице везане за овај православни чин.
Део традиције
Опело јесте неизоставни део наше традиције, али Српска православна црква је у обавези да строго поштује црквене каноне, који понекад могу деловати безосећајно и сурово, каже за наш лист др Димитрије Калезић, верски аналитичар и професор Богословског факултета у пензији.
- Правило цркве је да некрштена особа не може бити сахрањена уз опело свештеника, па чак и ако је у питању дете. Разлог за тако нешто је што она није постало члан верске заједнице, а самим тим није уписана у црквене списе и нема црквено име. Није у питању безосећајност, мањак емпатије или да неко жели да умањи човекову вредност и значај живота, већ једноставно не смемо одступати од закона вере - каже др Калезић и додаје да је у таквим ситуацијама најбоље разговарати с породицом преминулог, бити им подршка и објаснити зашто изостају са сахране.
Смртни грех
Слична ситуација је и када је у питању испраћај самоубица, јер су они, како каже др Калезић, сами изабрали да прекину однос с Богом.
- Свештеник не присуствује покопу самоубица јер то је највећи смртни грех који се може починити. Одузети себи живот значи прекинути однос с Богом, а црква не правда насилно одузимање сопственог живота. Он се, за разлику од убица, не може покајати за недела и то је разлог зашто убицама присуствујемо на испраћају - грешни су, а опело и се обавља над грешницима - навео је он и истакао да у појединим шкакљивим ситуацијама ипак постоје одступања.
- Није чест случај, али дешава се да свештеници ипак одрже сахрану самоубицама. За тако нешто је потребан лекарски налаз о душевној или менталној болести упокојеног. На основу њих, једино епископ може дати дозволу да се одржи накнадно опело - закључио је др Димитрије Калезић.
У којим случајевима свештеници не држе испраћај
- Уколико покојник није крштен
- У случају самоубиства (осим ако епископ, уз лекарске папире, не одлучи другачије)
- Ако је покојник кремиран својом вољом
(Стил/ Курир)
БОНУС ВИДЕО
