Лазарева субота празнује се тачно осам дана пед Васкрс, уочи празника Цвети. Празнује се у спомен на праведног Лазара, следбеника Христовог, кога је син Божји васкрснуо из мртвих.
Многи обичаји и ритуали везани су за овај дан, а један од најлепших је ритуална поворка позната под именом Лазарица.
Лазарице су женска поворка. Број учесница је често варирао: у неким крајевима су ишле по две, три, а негде и у групама од по 10 и више.
Скупину су најчешће сачињавале девојке стасале за удају. За њих је учешће у Лазарицама била нека врста иницијације. То је била прилика да се прикажу селу као одрасле и спремне за ступање у брак. Обичај је био да, ако се девојка не уда, треба бар три пута да учествује у лазарицама. Уколико то не учини, веровало се да ће је сустићи нека несрећа.
Лазарице су имале подељене улоге. Главне су биле Лазар и Лазарица. Лазар је била девојка обучена у мушко одело и наоружана штапом, мачем или јатаганом. На глави је имала клапак украшен цвећем и перјем. Лазарица је носила свечану женску одећу, а главу је прекривала белом марамом или танким велом, тако да јој се лице није видело.
Остале учеснице су, такође, биле свечано обучене, а уз поворку је често ишао и вођа, који је бранио девојке од насртљивих младића.
За свој наступ лазарице су се увек дуго и брижљиво спремале. Некада се те припреме трајале и по неколико недеља.
Поворка се кретала на дан празника у рану зору. Ишло се од куће до куће. Пред сваком кућом Лазар и Лазарица изводили су посебан плес, а остале учеснице су их пратиле песмом којом су изражавале жеље за срећу и напредак куће и укућана.
Песме су биле прилагођене конкретним приликама, одређеној кући или особи. Било је песама посвећених девојци за удају, младенцима, трговцима, кмету, малом детету, трудници…
Појединим песмама лазарице су растеривале зле силе, а нарочито змије, које су у то доба године биле велика опасност. На пример:
"Бежи змија плазара, Ето светог Лазара,И он носи тавину,Обиће ти главину. "
БОНУС ВИДЕО:
