Верници славе Лазареву суботу или Врбицу
На Лазареву суботу, празнује се спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих свог пријатеља Лазара из Витаније.
Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу позната је још и као Врбица, јер је тада Исус ушао у Јерусалим, где су га дочекала деца.
Према Јеванђељу по Јовану, на вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба и затражио да се склони камен. Позвао је Лазара да изађе и овај је то учинио, увијен у погребни покров.
Ово чудо је било и непосредни узрок пресуде на смрт распећем, које ће убрзо уследити. Лазар је живео још тридесет година након васкрсења као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица.
Догађај Лазаревог васкрсења је, према четири Јеванђеља, увод у нову веру, у Васкрсење. У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево, као јемство за васкрсење свих верника.
Након Лазаревог васкрсавања, Исус је сутрадан, на Цвети, свечано ушао у Јерусалим, а раздрагани свет свечано га је дочекао, носећи у рукама палмине гранчице. Православни верници као успомену на тај догађај прослављају Врбицу, која за хришћане представља празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско".
У том чину је и данашња симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.
Обичаји на Лазареву суботу
На овај дан бере се олистало пруће врбе, јер се верује да се тако снага зеленила преносила на децу и одрасле, будући да је врба због бујног раста сматрана симболом здравља и снаге. За Врбицу је обичај да се око струка носе гранчице врбе, а око врата звончићи, који симболизују поздрав Христу.
Током Цветне недеље девојке су за Цвети брале цвеће. За брање је свака носила посуду, јер се то цвеће није брало у крило. Убрано цвеће нису уносиле у кућу, већ су га остављале под стрехом. У посуде с цвећем стављано је јаје, па је наливана вода, којом се сутрадан на Цвети, умивају, да им лице буде тако бело и да мирише као набрано цвеће.
У данима Цветне недеље било је уобичајено да се народ кити врбом и копривом. Верује се да ове две биљке имају велику магичну, заштитну и исцелитељску моћ.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
