У грчкој митологији, Персефона се слави и као богиња пољопривреде. Међутим, она је можда најпознатија као Хадова жена и краљица подземног света.
Најпознатији мит о Персефони говори како ју је Хад једног дана отео са поља и одвукао у Подземље, приморавши је да постане његова жена. Њена мајка, Деметра, постала је толико депресивна да је занемарила своје дужности богиње жетве, па је у свету завладала глад.
Како прича каже, Зевс је тада интервенисао, приморавајући Хада да дозволи Персефони да се врати у земљу живих део године. Стари Грци су можда користили овај мит да објасне промену годишњих доба, јер је Земља била богата када је Персефона била са својом мајком, али је постала неплодна када се сваке године праћала у Подземље.
Персефона је такође имала живот ван Хада. Друге приче о богињи говоре о њеној емпатији, љубомори и пожуди. Она је приказана у безбројним уметничким делима током векова, од класичне грчке грнчарије до чувене статуе Ђана Лоренца Бернинија, Силовања Прозерпине. Чак је инспирисала древни култ.
Ово је прича о Персефони, једној од најпоштованијих грчких богиња.
У грчком погледу на свет, сваки аспект постојања био је дело богова, а свако божанство је имало своје место у огромном породичном стаблу. Персефона је била ћерка Зевса и Деметер, две од најважнијих од дванаест олимпијаца. Најпознатија верзија о томе како је Персефона дошла на свет је из Хомерове „Химне Деметри“ од 495 редова.
Када је Зевс управо постао краљ космоса, његова мајка, Титаница Реа, забранила му је да се ожени. Као одговор, Зевс је запретио да ће је силовати. Реа се претворила у змију да би му побегла, али је он учинио исто и ухватио њу. Након што је злостављао своју мајку, Зевс је кренуо у сексуални поход.
Као што је наведено у Грчким митовима Роберта Грејвса, он је био отац „Годишња доба и три судбине на Темиди; Цхаритес на Еуриноме; Три музе на Мнемозини... и, неки кажу, Персефона, краљица подземног света” са Деметром, богињом жетве.
Персефона је била толико лепа да су је други олимпијци звали једноставно „Коре“ или „дева“. Није прошло много времена пре него што су многи тражили да је ожене, али ју је њена заштитничка мајка скривала. Међутим, један бог је одбио да прихвати НЕ као одговор.
Хад, краљ подземног света, заљубио се у Персефону, девојку „са деликатним глежњевима“. Замолио је свог најмлађег брата Зевса за дозволу да се ожени њом. Зевс је знао да ће Деметра бити бесна ако пристане, па је рекао да не може ни дати ни ускратити свој благослов. Хад је то схватио као „да“. Ускоро ће Персефона бити Хадова жена.
Једног дана, док је са пријатељима брала цвеће, Персефона се изгубила када је одлутала да јури лептире. Одједном је зачула урлик испод својих ногу. Хомеровска „Химна Деметри“ гласи:
"И под њом се отвори земља пуна путева који воде на све стране. Десило се то на равници Ниса. Тамо је Господ који прима много гостију направио свој искорак. Возио се на колима које су вукли бесмртни коњи. Кроносов син. Онај познат под многим именима. Зграбио ју је против њене воље, ставио је на своја златна кола, И одвезла се док је плакала."
Деметра, схрвана тугом, није имала појма где је њена ћерка отишла. Данима је претраживала сваки кутак Земље у потрази за својим несталим дететом. Док је туговала, усеви и биљке су почели да вену јер је богиња занемарила своје дужности, а глад се проширила широм света.
Деметра се спремала да одустане у очајању када је Хелиос, бог сунца, споменуо да зна шта се догодило Персефони. Зевс је, у нади да ће спасити човечанство, послао свог гласника Хермеса у подземни свет „како би убедио Хада, благим речима“ да „дозволи светој Персефони да напусти магловито царство таме... и да буде изведена на светлост“.
Хад није могао да не послуша свог брата. Али пре него што је пустио Персефону да оде, позвао ју је да подели семенке нара с њим. Једући их, била је обавезна да се враћа у Подземлје на сваких пола године.
Деметра је била толико пресрећна што се њена ћерка вратила да је превидела Хадову превару. Персефона би се враћала кући сваких шест месеци, њена стара срећна личност - али би се такође враћала свом мужу да влада подземљем, где је родила нове богове и богиње.
Ко је била Персефона за старе Грке?
Прича о Персефони, Хадовој жени, вероватно је прича коју су стари Грци испричали да би објаснили промену годишњих доба. Две трећине, једну половину или три четвртине године (у зависности од верзије мита) чинила је Земљу светлом и издашном. Све остало време је било неплодно и хладно.
Део легенде говори како је Деметра, у лику ожалошћене старице, посетила град Елеусину, где су је угостили краљ и краљица, Целеј и Метанеира. Да би им се одужила, Деметра је њиховом сину, Демофону, дала вечну младост, сагоревши његову смртност на ватри.
Мит о Хадовој жени Персефони наставља да заокупља људску машту кроз своје теме мајчинства, женске солидарности, губитка и поновног окупљања, које су се допадале многим људима широм култура и времена.
Психолошка и симболичка тумачења виде Персефону као архетип трансформације, који представља циклус живота, смрти и поновног рођења. Њен силазак у подземни свет и каснији повратак виде се као метафоре за лични раст и путовање у несвесно.
Штавише, то је изузетно популарна прича, која је вековима била уобичајена тема и извор инспирације у уметности и књижевности. Персефонина прича испричана је у епизоди из 1934. године веома успешног класика Силли Симпхони Волта Дизнија. Лик који дели њено име и порекло, а игра га Моника Белучи, представљен у франшизи Матрикс.
Овај мит, као и многи други које су пренели Грци, инспирисао је небројена уметничка дела у другим областима, од Персија Џексона и Олимпијаца до енглеског уметника Ј.В. Вотерхаусова тренутно препознатљива слика Персефоне. Чак и данас, мистерија и ужас овог вољеног мита настављају да плене умове и чувају причу о Персефони кроз векове.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
