Давне 1908. године 15.000 жена одржало је протестну шетњу Њујорком захтевајући боље и једнаке услове рада (краће радно време, већу плату и право гласа)
О поклонима и симболици није се размишљало. Ипак, са дистанце од 115 година касније стиче се утисак да је већи императив ко ће шта купити и добити за 8. март, а не да ли су и колико првобитни захтеви испуњени.
Међународни дан жена или, познатије, 8. март, празник је модерног доба посвећен женама. Настао је као дан сећања на борбу за економску, политичку и социјалну (не)равноправност жена и мушкараца.
Празник жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета да се уведе дан вечног сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.
Много пре тога, прве јавне демонстрације жена запослених у индустрији догодиле су се 8. марта 1857. у Њујорку. Полиција их је растерала, али су жене два месеца касније основале синдикат и захваљујући њиховом раду, протести 8. марта постали су традиција.
Прво обележавање празника било је 8. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској.
У традиционално патријархалној Србији, дан борбе жена за једнакост прво су прихватили комунисти и социјалдемократе. Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године.
Популаризација 8. марта
Захваљујући Холивуду и добром маркетингу, Међународни дан жена постао је глобални феномен, а поклањање бомбоњера, срца и других пригодних поклона вољеним дамама временом је захватило и Србију. И док ће већина знати да вам каже да је 8. март Дан жена, зашто је то тако и шта се заправо слави, зна мали број људи.
Међународни дан жена ускоро је почео да се повезује да социјалистичким земљама. Након Октобарске револуције, захваљујући феминсткињи Александра Колонтаи 8. март је постао државни празник у СССР-у који се користио као дан обележавања “херојства радница”. Ту праксу прихватиле су и остале социјалистичке државе, па је и у Југославији ово био велики празник.
Државе на Западу због тога су дуго Дан жена избегавале његово прихватање. Феминисткиње су поново почеле да га славе шездесетих година, а Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена 1975. године.
Ипак, политичко значење се временом изгубило и Дан жена данас више није празник социјалне правде и једнаких шанси за мушкарце и жене, већ је углавном банализован и претворен у типичан празник масовне културе и потрошње.
Сутрашњи дан требало би искористити за суочавање са често суровом реалношћу и подизање свести о постојећим неравноправностима, упркос томе што се свуда декларативно наглашава родна равноправност.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
