Израз “обрати бостан” је један од оних који су дубоко укорењени у српском језику и често се користе у свакодневном говору
Први пут забележен у Српском речнику Вука Стефановића Караџића, израз “обрати зелен бостан” носи са собом тајанственост и сликовитост. У првобитном облику, уз додатак “зелен”, сугерише на радњу која није исправна или која ће довести до неуспеха. На немачком и латинском језику, овај израз је преведен као “ду wирст ницхт гут фахрен” (нећеш се добро провести) или “мале суццедет тиби” (не пише ти се добро).
“Обрати бостан” се користи да опише ситуацију у којој неко лоше пролази, пропада или настрада. Аналогија је јасна: баштован који прерано бере зелени бостан неће имати добар урод. Израз се често користи без додатка “зелен”, па се каже само “обрати бостан”.
Често се појављује у књижевним делима. Милован Глишић у свом делу каже: “Па још ако ухвате да сам ја томе узрок, онда сам ти обрао бостан.” Добрица Ћосић у роману “Време смрти” такође користи овај израз, а у роману “Далеко је сунце” постоји и шира верзија: “Ако ови завладају, обрасмо ми зелен бостан.”
Израз “обрати бостан” је више од обичне пословице. Он носи са собом дубље значење о последицама наших поступака и о томе како се понекад суочавамо са неуспехом. Без обзира на то да ли је у питању стара бакалница, виноград или нешто треће, овај израз нас подсећа да пажљиво бирамо своје кораке и да се трудимо да не “оберемо бостан” пре времена.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
