Православна црква и верници сутра обележавају Месне покладе, последњи дан пред Васкршњи пост када је дозвољено јести месо.
Месне покладе увек су у недељу, и то у другој седмици пред велики пост, која се назива Месопусна недеља. За њом долази Сиропусна недеља, у којој обавезно треба јести бели мрс (млечни производи), а која се у недељу завршава Белим покладама, последњим даном мрса пред строги Васкршњи пост.
Обичаји везани за месне покладе у нашој земљи разликују се од места до места.
Иако пост још увек није почео, месо се од сутра избацује из употребе. Млечни производи се једу још недељу дана и то је тзв. Сиропусна недеља, а након ње почиње Ускршњи пост.
Корени поклада су пагански, али обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их. Записи кажу да су се Месне покладе славиле још у ВИ веку.
Према народним обичајима, покладе су празник који увек окупља све чланове породице. Гозба би требало да је богата месним јелима, а на дан празника ваља позвати и сиромашне суседе и пријатеље, како би се "омрсили" током заједничког обреда и сложно и у весељу ушли у пост који ће трајати до Ускрса.
Иако би тада све требало да буде весело, не праве се свадбе, веридбе ни кумства, јер се верује да такве везе неће дуго трајати. Из истог разлога се не узимају позајмице, јер дуг неће бити враћен.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања и то су углавном радили младићи и девојке. Уз песму би ишли од куће до куће, а домаћин "мачкаре" части јелом, пићем или неком другом ситницом. Такође, покладе су време када млађи чланови породице треба да "воде главну реч" - тада се збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у нови дан.
(СД)
