У духовном животу верника, исповест представља кључни чин очишћења и обнове душе.
Исповест, како каже свештеник, није нешто што треба одлагати због тога што се грех можда изнова поновља, јер у том процесу духовне борбе Божија благодат је кључна.
Исповест је један од седам светих сакрамената у православној цркви, кроз који верник признаје своје грехе пред свештеником. Овај чин има дубоко духовно значење и није само формално признање грехова, већ представља почетак процеса духовне промене и помирења с Богом. Исповест омогућава вернику да се ослободи грехова и помири са Богом кроз искрено покајање и одлучност да не понови грешке из прошлости.
Свештеник, као посредник између Бога и верника, игра кључну улогу у овом процесу, водећи верника кроз молитве и благослове. Иако исповест многи доживљавају као ритуал, она је заправо дубок духовни процес.
Једно од питања које се често поставља је да ли деца треба да се исповедају и када је прави тренутак да почну. Иако многи верници исповедају своје грехе, често се дешава да понове исте грешке. Ово доводи до питања о стварној сврси исповести и како Бог гледа на такве ситуације.
Протојереј Александар Иљашенко из Руске православне цркве објашњава да се исповест увек треба понављати, без обзира на то што грех можда није одмах исправљен. Он истиче да је довољно искрено кајање и жеља за борбом против греха, и да је помоћ Божија кроз исповест и причешће неопходна у тој борби. Исповест, како он каже, није нешто што треба одлагати због тога што се грех можда изнова поновља, јер у том процесу духовне борбе Божија благодат је кључна.
(Религија)
