Летње рачунање времена 2023. године почиње у недељу 26. марта, када ћемо спавати сат времена краће
Померање сата у Србији, као и у већини земаља Европе, дешава се два пута - последњег викенда у марту прелазимо на летње рачунање времена, док последњег викенда у октобру почиње зимско рачунање времена.
Летње рачунање времена 2023. године почиње у недељу, 26. марта. Тада ћемо, у ноћи између суботе, 25. марта, и недеље, 26. марта, казаљке померити за један сат унапред, дакле са 2 на 3 сата. Те ноћи ћемо спавати сат времена мање, али ће дан бити дужи.
У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983. године, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи, бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.
Сагласност о предлогу Европске комисије да се укине сезонско померање сата последње недеље у марту, односно у октобру, још није постигнута. Предлог је 2019. године подржао Европски парламент, али чланице га још нису усвојиле.
У више наврата полемисало се и о томе на који начин померање сата утиче на наш организам, а Слободан Бубњевић из Института за физику и уредник портала "Наука кроз приче" једном приликом је истакао да су одређени проблеми код дела популације неизбежни.
"Када просто погледате природу, организми имају начин да прате свој дневни сат. Када им померите тај сат настану извесни проблеми. Показало се заправо да тог викенда када се помера време долази до повећаног стреса и више се позива хитна помоћ. Известан број експерата је указивао на то да ако добар део године живите у мраку, посебно млађа популација којој треба Д витамин, имате већи притисак на организам током целе године него што сте изложени стресу тај један викенд када вам је тешко да устанете или мало дуже спавате. То је класично питање процене ризика, шта је већи проблем, да имате ту врсту стреса или не. Неке ствари доминантно зависе од делатности којом се неко бави. Људи који се баве пољопривредом, а везани су за сточарство, осећају последице јер се животиње теже адаптирају на ту промену у том викенду, то им мења неке ритмове у економији. Они су више заговарали да дође до ових промена. С друге стране у савременом начину живота људи су подсећали на следећу чињеницу - да ако немамо указно време лети, губићемо сат времена светлости, а не трошимо енергију на хлађење зато што је ујутро температура врло висока. У том смислу указно време доводи до извесних уштеда", рекао је Бубњевић прошле године у емисији "Уранак" на К1 телевизији.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
