Индекс телесне масе, или однос висине и тежине, годинама се користи као јединица за мерење здравља за одређивање адекватне тежине и гојазности код појединаца
Међутим, деценијама је имао лошу репутацију код људи који су означени као „гојазни“ јер верују да не узима у обзир довољно фактора и да је несавршен показатељ. Због свега овога би ускоро могао да се користи индекс заобљености тела.
Наиме, један од аргумената за укидање индекса телесне масе (БМИ) је да је настао пре скоро 200 година и да се заснива искључиво на подацима белаца, као и да никада није замишљен као егзактно медицинско средство.
Индекс телесне масе не препознаје мишиц́е
Чак је и Америчко медицинско удружење упозорило да је овај индекс несавршен показатељ јер не узима у обзир расну, етничку, старосну, полну и родну разноликост. Такође, не може да разликује појединце са пуно мишиц́не масе од оних који имају вишак масти на погрешним местима.
„На основу индекса телесне масе, Арнолд Шварценегер би, у време када се бавио бодибилдингом, био категорисан као гојазан и саветовано би му да изгуби тежину“, рекао је др Вајахат Мехал, директор Метаболичког здравља и програма за мршављење на Универзитету Јејл.
„Али чим сте му измерили струк, видели бисте да то није случај“.
Индекс заобљености тела је нова алтернатива
Стога је предложена нова мера: индекс заобљености тела (ИТЗ). То је управо оно што звучи – мери колико сте заобљени или округли, користец́и формулу која узима у обзир висину и струк, али не и тежину.
Ова формула може да пружи бољу процену абдоминалне гојазности и трбушне масти, уско повезане са повец́аним ризиком од развоја дијабетеса типа 2, хипертензије и срчаних обољења, за разлику од масти ускладиштене на задњици и бутинама.
Чланак објављен у ЈАМА НетWорк Опен у јуну био је најновији у низу студија у којима се извештава да је индекс телесне масе тачнији предиктор морталитета.
ИТЗ резултати се генерално крец́у од 1 до 15, при чему вец́ина људи добија између 1 и 10. Нова студија је показала да су се међу репрезентативним узорком од 33.000 Американаца повец́али између 1999. и 2018. године.
Они са ИТЗ резултатом од 6,9 и више – што значи да имају натпросечне телесне криве – имали су највец́и ризик од умирања од рака, срчаних болести и других болести. Њихов укупни ризик од смртности био је скоро 50 процената вец́и од оних са резултатима од 4,5 до 5,5, док су они са резултатима од 5,46 до 6,9 имали 25 процената вец́и ризик од оних у средњем опсегу.
Међутим, они који су били најмање криволинијски такође су имали повец́ан ризик од преране смрти. Они са индексом телесне масе испод 3,41 такође имају 25 одсто вец́и ризик од смрти од оних у средњем опсег, преноси Тпортал.хр.
Опасност од сала на стомаку
Аутори рада сугеришу да нижи резултати, који се углавном примец́ују код људи старијих од 65 година, могу да одражавају неухрањеност, атрофију мишиц́а или неактивност.
„Индекс телесне масе не може да направи разлику између телесне масти и мишиц́не масе“, написао је главни аутор Венкуан Ниу у Њујорк Тајмсу и објаснио:
„Са сваким резултатом БМИ, дистрибуција масти и мишиц́а може значајно да варира. Када се БМИ користи за процену ризика, он често прецењује ризик код мишиц́авих спортиста и потцењује га код старијих особа, чија је мишиц́на маса замењена масти.’
Посебно је опасна маст која се налази у трбушној дупљи, која окружује унутрашње органе као што је јетра и доприноси инсулинској резистенцији и нетолеранцији на глукозу, која често претходи дијабетесу типа 2. Такође подстиче висок крвни притисак и абнормалности липида које могу довести до срчаних обољења и смрти .
„Вишак висцералне масти је као тихи убица који вреба у нашим телима и може се развијати полако током година са мало уочљивих симптома, посебно код наизглед витких људи“, рекао је др Ниу.
Да би ставила акценат на ову област, математичарка Дајана Томас представила је индекс заобљености тела још 2013. године у часопису Обеситy.
Научна истраживања оспоравају БМИ
„Различити људи се могу категорисати као различите елипсе. Неки од нас су сферичнији. Неки су сличнији кругу. Неко ко је мршав и мишиц́ав мање личи на круг.’
У раду др Томаса била је графичка илустрација вредна хиљаду речи. Представљала су три лика: витког човека висине 173 цм са струком од 69 цм; мишиц́ав мушкарац висок 168 цм са 74 цм струка и један са више масти од осталих, висок 168 цм и струк 93 цм. Сваки од њих је имао индекс телесне масе 27, што указује на прекомерну тежину.
Због чега индекс телесне масе није поуздан
Ова идеја је прац́ена бројним новим студијама, које су заузврат довеле у питање валидност БМИ. На пример, студија из 2016. упоредила је БМИ са крвним притиском и тестовима крви и доказала колико су лоши резултати као показатељи здравственог статуса. Трец́ина оних који су означени као гојазни заправо је била у добром метаболичком стању.
Истовремено, чак 30 одсто људи са здравом тежином, према индексу телесне масе, заправо је имало лоше метаболичко здравље.
Исто тако, лекари све више препознају етничку компоненту као непредвидив фактор. На пример, Азијати и људи азијског порекла имају образац централне гојазности, што их ставља у висок ризик од дијабетеса типа 2, чак и са нижим индексом телесне масе.
Неколико медицинских организација препоручило је да се пацијенти са БМИ од 23 сматрају гојазним, уместо садашњих 25, и да се гојазност дијагностикује са БМИ од 27 уместо 30.
Сви се углавном слажу да је БМИ груба мера која не обухвата варијације у облику тела, саставу, мишиц́ној маси и густини костију.
„Постоје екстремне варијације у популацији у степену мишиц́авости међу људима, чак и код оних исте тежине“, рекао је др Стивен Хејмсфилд, професор метаболизма и састава тела у Пенингтон биомедицинском истраживачком центру Универзитета у Луизијани.
„Проценат масти може да варира од 10 до 40 процената међу људима истог БМИ, старости и пола. Индекс закривљености тела је начин да се ухвате ове варијације“, закључио је др Хејмсфилд.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
