Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља
Иако је реч о руском свецу, Александар Невски је постао симбол борбе за очување православља, па га као свеца поштују у свим православним народима словенског порекла.
То је случај и са Србијом, иако га као крсну славу у нашој земљи прославља тек неколико десетина породица, нарочито у околини Крагујевца. Наиме, постоји предање да Александра Невског у Србији слави становништво исељено са севера Црне Горе.
Они су по доласку у нову домовину са собом понели сећање на добре односе са Русима, па су овог свеца прихватили за нову крсну славу.
Александар Невски био је правдољубив, жалостиван, истински побожан, презирао је сујету света. Од ране младости био је верник а ноћи је, говори предање, најрадије проводио у молитви.
1236. године постао је новогородски кнез, а победио је Шведе на реци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вера у Божју помоћ и војницима је пре битку говорио: “Бог је не у сили него у правди“. Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу. Био је силан владар, а велики део својих снага трошио је на јачање православља, не само у Русији већ у свим православним земљама.
Двадесет седам година кнезовао је а онда, осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се светим Тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години
Сахрањен је у манастиру Рождества Пресвете Богородице, у Владимиру. При сахрани, када је митрополит хтео да му стави у руку опроштајну грамату, он је сам, као жив, отворио руку и узео грамату. Краљ Александар Карађорђевић сматрао је Светог Александра својим заштитником, па му је у Београду, на Дорћолу подигнута црква тридесетих година прошлог века.
О чудима Александра Невског постоје многе легенде. Једна од њих каже да су се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: "Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци".
Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти. Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење.
Зато се верује да свако ко има неког болесног или "слабог" у породици, мора ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.
Поред тога, у Србији се празник Светог Александра Невског још зове и Лесендрован, а обичај је да данас они који имају госте обавезно своје пријатеље још на кућном прагу понуде ракијом.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
