Српска православна црква данас прославља празник посвећен светом великомученику Димитрију, а дан је у народу познатији као Митровдан
Митровдан је православни празник обележен црвеним стовом у црквеном календару посвећен Димитрију Солунском античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства.
Хришћани су тајно сахранили његово тело из којег је почело да тече миро, којим су се болесни лечили. Мошти светог Димитрија, који је своје богатство разделио сиромашнима, налазе се у Солуну. Свети Димитрије је и заштитник овог грчког града, док Руси сматрају светог Димитрија покровитељем Сибира.
Народни обичаји на Митровдан
У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.
Сматра се да је време после Митровдана варљиво, односно да зима може сваког часа да изненади, па се зато учврстило мишљење да је лоша срећа ако се нешто остави за после великог празника.
За Митровдан се верује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан зима ће бити блага, са мало изузетно хладних дана. Ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
У Србији је одавно обичај да неко ко се зове Димитрије има надимке Мита и Митар, због чега је и дан Светог Димитрија добио народни назив Митровдан.
Празник је посвећен античком команданту Солуна, светом Димитрију, који је погубљен због ширења хришћанства. Увек се слави 8. новембра и на петом је месту листе највећих српских слава.
