Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen svetom velikomučeniku Dimitriju, a dan je u narodu poznatiji kao Mitrovdan
Mitrovdan je pravoslavni praznik obeležen crvenim stovom u crkvenom kalendaru posvećen Dimitriju Solunskom antičkom zapovedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva.
Hrišćani su tajno sahranili njegovo telo iz kojeg je počelo da teče miro, kojim su se bolesni lečili. Mošti svetog Dimitrija, koji je svoje bogatstvo razdelio siromašnima, nalaze se u Solunu. Sveti Dimitrije je i zaštitnik ovog grčkog grada, dok Rusi smatraju svetog Dimitrija pokroviteljem Sibira.
Narodni običaji na Mitrovdan
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan zima će biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
U Srbiji je odavno običaj da neko ko se zove Dimitrije ima nadimke Mita i Mitar, zbog čega je i dan Svetog Dimitrija dobio narodni naziv Mitrovdan.
Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna, svetom Dimitriju, koji je pogubljen zbog širenja hrišćanstva. Uvek se slavi 8. novembra i na petom je mestu liste najvećih srpskih slava.
