Како направити оно најлепше јаје, тајна је коју свака домаћица љубоморно чува. Нека од њих ставиће у корпице које држе зечеви, а ова животиња ће се можда појавити и на некој од ускршњих трпеза. Да ли знате зашто и од када имамо ове обичаје?!
Ускршњим јајима, разнобојно украшеним и ишараним, не радују се само деца. Свако воли да у недељу “баш његово буде најјаче”, разбије сва “противничка” и из окршаја изађе као победник.
И онај коме је јаје разбијено, неће се љутити јер Ускрс је – највећи хришћански празник!
Због чега се фарбају Ускршња јаја?
Традиција фарбања јаја веома је стара и потиче из претхришћанског периода, дакле још и пре Христа и његовог страдања. Наиме, јаја су одвајкада била симбол рађања и победе над смрћу – када се љуска сломи, из јајета излази нови живот.
У контексту Ускрса, бојење јаја се први пут помињу у 12. а у Србији у 16. веку.
Постоје бројна народна предања о вези са овим обичајем. Једно од њих, говори о стражарима који су чували Христов гроб и ту јели печену кокошку. Један од њих се стално плашио да би Христ могао да оживи, због чега су га други стално исмевали. У једном тренутку су му рекли да ће се то догодити када печена кокошка коју су јели полети и снесе црвено јаје. Тог тренутка, то се и десило, а Христ се уздигао и полетео ка небу.
По другој причи, фарбање јаја се везује за легенду о Марији Магдалени. Она је дошла у Рим да проповеда Христово Јеванђељење и стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос Васкрсе”, а сва јаја у корпи постала су црвена.
Ипак, постоје и легенде које чин фарбања јаја везују за догађаје пре Христовог васкрсења. Једна стара прича каже да је испод крста на Голготи, на којем је разапет Христ, било грличино гнездо. Крв је попрскала јаја у гнезду и обојила их црвеном бојом, па од тада хришћани обележавају дан Христовог страдања фарбањем црвених јаја.
У неким деловима Шумадије, стари причају причу о женама које су бојењем јаја спасле Исусу живот од војника који су га јурили. Оне су виделе Христа како бежи па су, да би омеле гониоце, брзо офарбале и ишарале јаја. Војници су застали у чуду јер никада раније нису видели такав обичај, а Исус је побегао. Бог их је тада благословио, па се јаја од тог дана фарбају.
Било како било, симболика свих прича је иста – јаја се на Велики петак фарбају у спомен на невино проливену крв и васкрсење Христово.
Зашто ускршњи зец, а не ускршња кокошка?
Иако би много логичније било да уз ускршња јаја “иде” и ускршња кокошка, на овај празник јаја “носи” зец.
Иако ова животиња нема никакве везе са црквом, па ни са васкрслим Исусом, последњих деценија је постала најпрепознатљивији симбол Ускрса, чак и у нашим крајевима. Одакле зец у читавој причи?
Зеца можда нема у Библији, али су зато паганска веровања препуна прича о њему. Изворни “ускршњи зека” симбол је плодности и поновног рађања.
Његово спајање са јајима и Ускрсом веровано се одиграло почетком XВИ века у Немачкој где постоје записи о томе колико су деца жељно ишчекивала долазак “Осцхтер Хаwс-а” – зеца који на ускршње јутро полаже обојена јаја у гнезда.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Тешко ћете их објаснити странцима! Српске речи које се не могу превести на остале језике
Овај обичај немачки досељеници пренели су у Америку почетком XИX века, а глобализација, масовна култура и индустија забаве су последњих деценија учинили остало – “Осцхтер Хаwс”, “Еастер Буннy”, или Ускршњи Зека, постао је тако највећи комерцијални симбол Ускрса.
БОНУС ВИДЕО:
