Надимци историјских личности "по правилу не заслужују посебну расправу".
Међутим, надимак Ђорђа Петровића заслужује јер је постао саставни део његовог имена и предложак за назив династије која је Србијом владала деценијама. Када и због чега је Ђорђе Петровић добио надимак Црни (или на турском "кара") "није посебно расправљено у српској историографији" (Радомир Ј. Поповић).
Сматра се да се први помен надимка Црни - надимак је добио сигурно пре 1804. године - налази у једном писму земунског свештеника Михаила Пеића од 22. фебруара 1804. године у коме он обавештава митрополита Стратимировића о почетку устанка на чијем челу се налази "неки Церни Ђорђе". Већ 19. марта 1804. године у писму аустријском мајору Митезеру вожд је потписан као Карађорђе.
Димитрије Бантиш Каменски, говорећи о Ђорђевом надимку бележи: "Зову га црнијем не за то што је црномањаст, већ зато, што му је мајка дала то име онда кад је он свог оца убио."
Петар Јокић, Карађорђев пријатељ из младости, заповедник Вождове гарде од 1804. до 1813. године, Милану Ђ. Милићевићу је казивао да је надимак Црни Ђорђе добио уочи Кочине крајине, када је у селу Бајевцу у Ваљевском крају хајдуковао. [...]
Лазар Арсенијевић Баталака је, међутим, оставио сведочење које је прихваћено у историографији као најближе истини. Наиме, када се удавала једна његова сестра, Ђорђе јој је поклонио неколико кошница из свог пчелињака - не најбољих. Међутим, мајка Марица их је заменила желећи кћери да да боље кошнице. Карађорђе, срдит због тога, узме једну кошницу "те матери на главу набије" рекавши јој: "Кад више волиш туђој кући него својој, а оно којекуде ето ти нек ти тако буде". У Карађорђевој породици говорило се, вели Баталака, да му је мати тада рекла: "Црни Ђорђе, шта то уради данас са мном", и да је од тада прозван Црним Ђорђем или Карађорђем.
КАРАЂОРЂЕВ саборац и пријатељ Гаја Пантелић, "који је био добро упућен у односе у Карађорђевој породици", потврдио је Баталакину верзију напоменувши да зна њиву где су биле кошнице, где је Карађорђе "натакао трмку [кошницу] на главу матери".
Дакле, надимак Црни Ђорђу Петровићу дала је мајка Марица када јој је у љутњи "набио" кошницу на главу. "Када се тај догађај тачно збио тешко је утврдити.
Кара, то јест Црни - "кои се свагда к имену Ђорђе врховнога вожда Србског придавао" - највероватније је корена ухватио у лето 1804. године, после разговора Карађорђа са Бећир-пашом.
"Јошт нешто нека овде стоји о Црноме, што характеристически принадлежи самоме Карађорђу. Кад је јошт прве године српске буне против дахија 1804. у лето Бећир-паша из Босне од цара послат под Београд дошао да како мир између Срба и дахија учини, да би се то лакше ко концу привело, радило се са посредствовањем и јемствовањем Немаца.
И тога ради прешао је Карађорђе са неколико војвода своји у Земун, куда су и неколико одабрани од стране Турака дошли, а и од стране немачке неки од Двора наређени ту се нашли. У дужем разговору загледа се један од Турака у Карађорђа и видећи га у обичном његовом простом оделу запита: "Та јеси ли ти баш Црни Ђорђе?"
А он одговори: "Ја сам, ја, којекуде, ја сам Црни Ђорђе, коме црн, коме бел. Србима сам бео као снег, а Турцима ћу бити и црњи, ако Бог да, како они раде"." (Јован Хаџић)
(Новости)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
