Bez Isidore Sekulić srpska književnosti 20. veka ne bi bila ista
Ne zna se mnogo o njenom privatnom životu. Rođena je u selu Mošorin u Bačkoj, 16. februara 1877. godine. Studirala je matematiku koju je kasnije i predavala u Pančevu, Šapcu i u Beogradu u ženskoj gimnaziji. Bila je izuzetno obrazovana, knjgama i čitanju je pridavala veliki značaj. U Nemačkoj je doktorirala filozofiju.
1950. godine Isidora Sekulić postaje prva žena akademik, kada je primljena je za redvnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Uglavnom je pisala kritike, eseje i pripovetke. Spektar Isidorinih tema je raznovrstan. Književnost je njena glavna preokupacija, ali pored toga interesovale su je i druge umestnosti: slikarstvo, muzika, pozorište.
Pročitajte još: Sećate se žene s golubovima iz filma "Sam u kući"? Borila se sa depresijom, a ovako sada izgleda (FOTO)
NJena prva knjiga ,"Saputnici", građena je na vrlo zanimljiv način. Govori o pojmovima samoće, umora, nostalgije, rastanka, tuge, glavobolje.. O svemu onome što može da obuzme čoveka..
Isidora je isticala to da čovek život treba da učini korisnim. Većina njenih dela je u okvirima njenog glavnog motiva, motiva prolaznosti života.
Volela je Norvešku i izučavala skandinavsku poeziju i istoriju. Tako nakon čitanja u knjigama, odlazi u Norvešku, a onda nastaje jedan od najznačajnijih putopisa "Pisma iz Norveške".
Isidora je, iako dete vojvoćanske ravnice, volela sever više od juga. Divila se njihovom opstanku u hladnoći.
Pročitajte još: SPECIJALNA DOSTAVA ZA BOŽIĆ: Kada je otvorila kutiju, ova baka nije mogla da poveruje šta se u njoj nalazi (VIDEO)
U pirpovetkama glavno mesto zauzimaju jake ličnosti koje prihvataju životnu borbu i ne pomišljaju na odustajanje.
Ono što joj je često zamerano od strane kritičara, početkom 20. veka, je njen subjektivizam. Opisivala je osećanja, pozanta je njena "Glavobolja" u kojoj na nekoliko strana govori o tome kako je boli glava, ali Isidora to daje na tako maestralan način. Uspela je da se izbori sa negativnim komentarima najuticajnijeg kritičara tog doba, Jovana Skerlića. Nikome ništa nije zamerala, živela je skromno, a njen rad je postao priznat, te sa velikim pravom baš ona potaje prva žena akademik u Srbiji.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
