Један од првака српске романтичарске поезије, познат и као чика Јова Змај, свој познати надимак добио је случајно.
Јован Јовановић (1833 - 1904), као и већина Срба из тог времена у Војводини, велики значај придавао је Мајској скупштини, одрзаној 1848. године.
На том скупу у Сремским Карловцима Срби су прогласили аутономно Српско војводство (Српску Војводину), што је у оно време био догађај од великог политичког и друштвеног значаја.
У његову част чика Јова је поред свог имена увек дописивао 3. мај (датум одржавања Скупштине).
Једном се догодило да је у потпису изоставио тачку после броја три, па је трећи дан маја постао - Змај!
Захваљујући овој малој омашци, Јовановић је добио надимак по коме је и данас најпрепознатљивији.
Надимак је послужио и као надахнуће за име његовог чувеног сатиричног часописа, а место где је умро, Сремска Каменица, једно време носило је придев Змајева.
Вреди напоменути да је Змај, поред тога што је остао познат као песник и сатиричар, био и творац једног од првих српских стрипова. Стрип шала под називом "Претоварено" појавио се у часопису "Невен" 1881. године.
