Аца Лукас открио непознате детаље из свог живота и прозвао пола естраде у својој књизи.
Фолкер се у својој шокантној аутобиографији "Ово сам ја" осврнуо на пријатељство са покојним командантом Српске добровољачке гарде и препричао како је дошло до тога да му предложи да почини убиство.
- Један мангуп ми је претио, а Аркан ми је понудио помоћ: " Уведи га у стан и пуцај му у главу, а онда мене зови да диђем и средим то", цитирао је фолкер познатог Команданта у аутобиографији "Ово сам ја".
Познати градски тип
- Била је нека журка код Аркана и договорили смо се да и ја дођем. У међувремену ме позвао један познати градски тип и тражио да те вечери певам код њега. 'Не могу. Договорио сам се са Жељком', казао сам. 'Не долази у обзир. Боли ме дупе за Жељка! ', одговорио ми је. '. Наравно, певао сам код Ражнатовићевих, а после неколико дана у моју кућу је упао један клипан с упереним пиштољем и претио мојој жени и детету. Послао га је сујетни газда који се и тако, преко мојих леђа, надметао са Арканом - написао је Лукас и додао да се пожалио Жељку, који му је понудио необично решење проблема:
- Питао ме је да ли имам пиштољ, одговорио сам му да немам. 'Сад ћу ти послати пиштољ. Па кад онај кретен дође следећи пут, уведи га у стан и пуцај му у главу. Онда зови мене да средим то... ', рекао ми је. Захвалио сам се на савету, који нисам прихватио - присетио се фолкер тог догађаја.
Аца је у књизи открио и да је Аркан покушавао да га скине са дроге:
Аца Лукас се у књизи осврнуо и на рокерку Снежану Мишковић Викторију, са којом је почео каријеру у њеној групи "Викторија":
"Она нам је заиста била као кева. Али дрога је узела данак. На концерту у Центру "Сава" пала је на сцени. Толико је била смршала да је почела да се умотава у неки дебели шал како би визуелно повратила килажу. Није могла да поднесе убиство свог тадашњег дечка Андрије Лакоњића... Викторија је велики борац. Успела је да се избори са пороком и данас је потпуно чиста. Али последице увек остану..."
"Једне вечери Жељко ме је позвао телефоном: 'Командант овде! Дођи хитно. ' Ноге су ми се одсекле. Никад тако није разговарао са мном. Преиспитивао сам се шта сам то засрао, па је толико хитно. Отишао сам у хотел Југославија, у ноћни клуб "Грал". 'Уђи, пи*ко, овамо', рекао ми је Аркан и отворио врата канцеларије, а затим додао: 'Види колики ти је нос од шмркања. Зашто се дрогираш? Ево ти папир и оловка. Напиши ко ти продаје дрогу.'
Лукас је обећао Аркану да ће мање да се дрогира, али није желео да откуца своје дилере.
"И кад су га сви звали Команданте, за мене је био Жељко"
Без обзира на то што га није послушао, командант Српске добровољачке гарде наставио је да га зове на своје прославе.
"Аркан ме је заиста волео и поштовао, а ја не могу да објасним зашто. Док су га сви остали звали "Команданте", за мене је био - Жељко. Догађало ми се да ме позове телефоном и каже да дођем код њега да свирам јер организује неку прославу. 'Жељко, имам заказану тезгу, заиста не могу. ' 'Нема проблема. Биће прилике. ' На томе се завршавало. Не верујем да су други смели да помену тезгу кад их он позове. А и зашто би, кад је Жељко био галантан домаћин...", пише Лукас у аутобиографији "Ово сам ја".