Како је изгледало тронедељно ходочашће Цвијете Радовић на свету планину Кајлаш, шта је био највећи изазов, како је изгледала борба са климом и надморском висином
Само за одважне, здраве и ментално јаке особе - ходочашће до Тибета и свете планине Кајлаш није за сваког.
Фото: Цвијета Радовић
У то се уверила и Цвијета Радовић које је са групом планинара кренула на путовање живота. Ходочашће је трајало три недеље, а путовали су авионом, возом, на коњима, па и пешице. Видели су Пекинг, Катманду, Ласу, Хималаје, Долину смрти која је последња "станица" на ходочашћу око свете планине.
Прочитајте још:
- Прелепи призори пешчаних дина, нестварно тиркизних језера, огромних пропланака, а у даљини величанствени бели Хималаји - каже Цвијета Радовић.
Прочитајте још: Више од милион Срба лане летовало је у Грчкој, а ево шта је најновији ХИТ у овој земљи
Данима нису видели дрво, жбун, ни траву. Једино живо биће је тибетанско говече које не може да живи висини нижој од 3000 метара. Била је уморна, а очи су јој, како каже, биле огромне, да упије лепоту и сачува усхићење у грудима.
Тибетанска железница
Путовање почиње у Пекингу одакле се креће тибетанском железницом ка Ласи. Вожња возом траје 48 часова, а током та два дана почиње прва аклиматизација. У модерном возу су прозори блиндирани, свуда су маске са кисеоником, а путници уживају сав луксуз кинеске економије у успону. Тоалети су уредни, станице нове, ресторан беспрекорно чист. Сама Ласа има фантастично очуван стари град и Џоканг манастир, док су у читавом једном делу изграђене нове зграде са свим удобностима савременог живота.
Највећи изазов на овом путовању је клима и надморска висина, а борба траје већ од Ласе која се налази на висини од 3600 метара.
Једини начин да се пређу пространства и победе Хималаји је одлазак на већу висину, па повратак ниже и сутра поново. Прве главобоље појавиле су се у Ласи, а када су стигли схватили су да су им лица надувена, као и кесице са грицкалицама!
Око планине се пешачи три дана и прелази 54 километара
Страшан физички напор
- Наш циљ је ходочашће око планине Кајлаш која је света за четири религије: јудаизам, хиндуизам, будизам и ђаинизам - истиче Цвијета.
На саму планину се нико није попео. Тачније, попела се једна експедиција и свима су у року од годину дана тела оронула и умрли су. Када се три пута направи круг око Кајлаша, може да се следећи пут крене вишље, али не и до самог врха.
Пут је страшно напоран, јер су пространства огромна, а надморска висина велика. После Ласе следећа тачка аклиматизације је базни камп за алпинисте који иду на Монт еверест. Спава се у бетонском објекту на 5.200 метара без врата, а ходочасници су покривени са три јоргана и обучени у јакне са капама и рукавицама.
- Мени је почела да цури крв из носа и добила сам несносну главобољу, па су им одмах дали кисеоник - сећа се Цвијета.- Сутрадан смо сви осећали немоћ и могли смо да лагано ходамо, без наглих покрета или окретања главе.
Двојица браће деле жену
Пут се наставља ка месту Шигаце, другог града после Ласе, а град је чувен по старом обичају да жена може да се уда за обојицу браће, а деца старијег мужа зову оцем. Читав градић је пун шатора у којима се налазе кафане намењене ходочасницима. У овим јуртама се служи чај "цампа" од јаковог масла и пшеничног брашна који даје снагу и Тибетанци га пију по цео дан.
Комбијем се путовање наставља поред светих тиркизних језера до Дарчена на 4.600 метара, одакле почиње ходочашће.
Цвијета у друштву Тибетанке која има двојицу супруга Фото: Ц. Радовић
Првог дана се прелази 20, другог 22 и трећег дана 12 километара пешице. Старији људи изнајмљују коња који дневно, са шерпасом, кошта 100 долара. Прави ходочасници овај пут прелазе простирући се - падају на земљу, челом додирују под, рашике руке и усправе се. Када направе два корака - поново се простру. Простирањем се овај простор прелази за 15 дана.
Током путовања Цвијета је видела заставице: црвена представља сунце, жута земљу, плава небо, зелена воду и бела облаке. Верници окрећу и ваљке уз молитву Ом Мани Падме Хум.
- Ми смо га прешли за три дана, а најтежи је превој који се налази на 5.600 метара када помажу само снага и молитва - истиче Цвијета.
Духовни центар света
То је духовни центар света, а ход око планине прочишћава душу од свих грехова. Не ходају сви, многи изнајме коња, јер је изузетно напорно. Јакови носе ствари, а људи ранчеве са водом. И на местима где није велики успон све време је човек сам, са својим мислима. Сати се проводе у размишљању о разним догађајима из прошлости, о погрешним одлукама, о односима са другим људима, унутрашњим проблемима. Сва три дана човек има мистичан осећај, утисак да га планина посматра.
- На тренутке сам имала утисак да се не налазим на Земљи, јер Кајлаш као да магнетом привлачи човека - сећа се Цвијета.
Прочитајте још: Петком у Сремској Митровици сви једу РИМСКИ ХЛЕБ, шта мислите зашто?
Ходали смо долинама, по узбрдицама, кроз камењар, поред литица. Пролазак кроз Долину смрти је посебан доживљај, јер су свуда комади одеће умрлих које, како су нам рекли остављају њихови најмилији. Овде људи често доживљавају халуцинације, а многи се не врате живи са овог ходочашћа. Наиме, десетак људи годишње умре на Кајлаш планини, јер не могу да издрже напор. Они често тешко болесни крену на ходочашће, свесни да ће умрети, јер верују да ће отићи право у рај. Када сам стигла до превоја почеле су да ми теку сузе, јер је то посебан осећај. Ко прође ову кору искупио је своје грехе.
После ходочашћа пут се наставља ка непалској граници и то путовање траје два дана. После савршених кинеских путева прелази се на блатњаве друмове који су посебан изазов, јер често путници морају да уз "слепе путнике" гурају комби из рупа, убацују даске под точкове, пролазе испод водопада и затварају очи када пролазе поред клизавих клисура. Пут од 130 километара, од границе до Катмандуа, прелази се осам сати.
Путовање кошта 4.000 евра и траје 21 дан, а крећу само они који добију позив
Цвијета каже да се на Тибет иде само уз позив, јер је то једини начин да се "отворе путеви".
Прочитајте још:
- Путовање је изузетно тешко и скупо - каже Цвијета.
Уколико човек добије "позив" наћиће се новац и кренуће чистог срца. Мислим да сам добила позив још 2014. године када сам слушала предавање о Тибету и почела сам да купујем књиге и да се интересујем. Вратићу се на Кајлаш сигурно. Осећања која сам тамо добила никада и ништа не може да избрише. Сама Ласа је посебно место у којем су људи дивни и сами прилазе странцима. ласа се незаустављиво мења, али није у реду да у 21. веку људи живе без струје и воду пију топећи глечере. Стари део је фантастично сачуван и њихов дух је и даље чист.
