Живот српског глумца Боривоја Кандића обележили су успони и болни падови
Након што се појавио у улози Вука Караџића, чинило се да му предстоји блистава каријера. Међутим, судбина је хтела другачије.
Три деценије касније, после низа животних бродолома, он је живео тако што је сваког јутра чистио у једној кафани на Зеленом венцу, где је провео и своје последње дане.
- Помажем пријатељу у овом кафићу, у једну руку се и дружимо, а и он ми даје малу накнаду. Дођем свако јутро пре осам, мало почистим, припремим столове пре него што пристигну гости. Није то много посла, нити нешто од чега бих могао да живим. Мене издржава мајка. Од њене пензије преживљавам. А живим сам, са псом, откад сам се развео - рекао је Кандић за "Глорију" у једном од својих последњих интервјуа.
Боривоје Кандић је рођен 1961. у Мостару, јер је његов отац Милош, такође глумац, имао ангажман у тамошњем позоришту. Завршио је средњу економску у Земуну, а пре него што је уписао глуму, погледао је укупно две представе.
Крајем осамдесетих и током деведесетих Бора је био члан Југословенског драмског позоришта. Имао је низ запажених улога пре него што је 1998. године одлучио да оде у Аустралију. Прво је живео у Перту, потом у Мелбурну и Сиднеју.
- Једно време сам разносио храну, онда сам радио код једног нашег човека из Босне као помоћник геометра, па сам асистирао керамичару и молеру - рекао је он тада.
- Тамо сам живео са супругом. Када смо се развели, јер се она заљубила у неког Италијана, вратио сам се овде да патим за њом. Заправо, вратио сам се јер ми се мајка разболела и хтела је да ме види још једном, те 2007. године. И када ме је видела, оздравила је, а ја сам остао овде - истакао је глумац.
Његов буран љубавни живот на почетку је обележила тешка трагедија, и то баш у време када је снимао серију “Вук Караџић”.
- Ана Пренк је била моја највећа љубав, још из основне школе. Требало је да се венчамо, али умрла је док ми је лежала у крилу. Била је трудна. Зато никада више нисам пожелео да имам дете. Испратили смо мог брата у војску и када смо се колима враћали из Сомбора, седели смо на задњем седишту - започео је он и додао:
- Возио нас је пријатељ, који је после због те несреће био у затвору. Када смо ишли у Сомбор, ја сам био на том месту где је она била, и у повратку смо се заменили. То чак није био ни судар, била је само велика кривина и ауто се јако занео, Ана је спавала и само јој је пукао вратни пршљен - додаје он.
- Тада сам изгубио косу, а њен отац, тадашњи директор ЈАТ-а, оседео је у једном дану. Никада нисам причао о овоме, чак ни најближим пријатељима. Годинама сам био у психички девијантном стању. После је живот донео неке нове околности, али остала је велика рана - рекао је глумац тада.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
