Многе познате личности признале су да су патиле или и даље пате од анксиозности и отворено говориле о томе како решавају овај чест проблем.
Ким Бесинџер
Једна од многих познатих личности које су се бориле са социјалном анксиозношћу. Као дете, родитељи су је водили код психолога како би проверили да ли има аутизам или неки други психички поремећај- јер је била превише повучена. Њен највећи страх током одрастања је био да чита наглас текст испред одељења, и то до те мере, да су учитељи мислили да добија нервни напад. Када јој је уручен Оскар 1997. године за филм ЛА Цонфидентиал, није била у стању да изговори нити једну једину реч из унапред припремљеног говора. О свом проблему је говорила у филму Паниц: А филм абоут цопинг. Поред социјалне анксиозност патила је и од паничног поремећаја и агорафобије. Иако је дуго посећивала психотерапеута, и даље је веома стидљива и осетљива на паничне нападе и агорафобију.
Прочитајте још: Проглашена је НАЈЛЕПШОМ ПРИРОДНОМ глумицом на свету, а њен изглед БЕЗ ШМИНКЕ то и доказује (ФОТО)
Барбара Стрејсенд
И поред талента и успешне каријере, дуго се борила са социјалном анксиозношћу: “Ароунд пеопле И дон’т кноw, И’м тоталлy ат а лосс.” Током концерта у Централ Парку у НY 1967. године, Барбра је заборавила текст једне песме. Пошто није била у стању да заборави инцидент и настави даље као многи други извођачи, наредне три деценије није имала јавне наступе: “Yоу кноw, И цан’т ремембер мy гоод ревиеwс. И ремембер негативе онес. Тхеy стаy ин мy минд. Со, тхат саyс а лот абоут мy упбрингинг ор, yоу кноw, а феелинг оф селф-wортх wхен И wас yоунгер. Ноw, И цан сорт оф лоок ат ит анд сее тхат’с кинд оф фуннy. Бут, yоу кноw, ит ис труе евен тодаy.” Тек 1994. године, почела је са малим, интимнијим концертима и корак по корак вратила се на сцену. Проблем датира из детињства, када јој је мајка саветовала да не јури каријеру певачице јер није довољно лепа.
Лоренс Оливије
Патио је од страха од јавног наступа од 1964. године, када је глумио у “Отелу” у Националном Театру. Тражио је од колега глумаца да га не гледају у очи, да се не би збунио и заборавио текст. 10 година на сцени је користио тактике избегавања, на пример тако што је штитио себе од публике уживљавајући се у лик, користећи јаку шминку и имитирајући страни акценат. Дакле, социјалну фобију је развио негде на врхунцу своје каријере, што је реткост да се овај проблем појави у тако касним годинама. Иако је био изузетно талентован, преиспитивао је своје способности очигледно више него што је хтео да призна.
Џенифер Лоренс
Јеннифер је у једном интервјуу изјавила да је као дете била изузетно хиперактивна и радознала, све док није кренула у школу. У питању је била социјална анксиозност, због чега је почела да посећује психијатре, али нису јој помогли. Једног дана је молила родитеље да је поведу на кастинг у Њу Јорк. На сцени је изгледала потпуно другачије, ођедном као да је анксиозност нестала. Тада је схватила да је глума њен позив али и спас.
Прочитајте још: Пљуште критике на рачун познате певачице: Да ли је ово НАЈРУЖНИЈА ХАЉИНА са црвеног тепиха? (ФОТО)
Мерлин Монро
Ову поп икону као да је мало који поремећај заобишао. Наводно се борила са социјалном анксиозношћу, а често пила и таблете како би умањила анксиозност. Иако је позната као секс симбол, била је изузетно повучена и несигурна.
Мајкл Џексон
Иако нам је његова личност свима мистерија, тврди се да је патио од социјалне анксиозности. Ипак, као што знамо, то није био једини проблем са којим се борио.
Алберт Елис
Можда није ни мало изненађујуће да се познати психолог и оснивач Рационално емотивне бихејвиоралне терапије налази на овој листи. А прича иде овако: било је лето 1933. године, и Алберт Еллис је имао проблем: није могао да прича са женама. Било је изузетно љут на себе. Љубитељ психологије, знао је шта се дешава, и да константно избегава опасне ситуације уместо да се суочи. Зато је почето да држи јавне говоре. Приметио је да током времена, његова анксиозност полако нестаје. Када је страх од говора у јавности нестао, следећи корак је био- превазићи терор од прилажења девојкама. Дао је себи јасан задатак. Разговарао је са 130 жена током јула месеца! Неке су га одбиле, неке су устале и отишле, неке су наставиле разговор. Ипак, само је једна пристала да изађе са њим. Али научио је лекцију: ништа страшно се није десило. И овај проблем је успео да превазиђе и до краја живота је био у стању да прича са било којом женом на било ком месту. А ту се негде и родила идеја о РЕБТ терапији, па у свету психологије ова прича дође као паралела Њутну и јабуци.
Џејмс Ерл Џоунс
Веровали или не, један од најпознатијих и најпрепознатљивих гласова данашњице- некада је муцао. Муцање је развио око десете године када је присуствовао епилептичном нападу свога брата и трчао по помоћ. Уз то је био и социјално анксиозан, и често, како каже, “виртуаллy муте”. Учитељ из средње школе је препознао његов таленат и охрабрио га да чита Шекспира пред публиком, што га је и увело у сценски свет. Јонеса знамо из многобројних филмова, али најзначајнији глас филмског лика- икада створен- је свакако- Дарт Вејдеров.
Кристин Стјуарт
У детињству је била повучена, изолована, није имала пуно пријатеља. Посветила се глуми јер је хтела на неки начин да се изрази. И дан данас је јавност перципира као хладног чудака, а говори на додели награда откивају да јој је непријатно на сцени и да би вероватно радије била негде друго. Зато често избегава интервјуе, а ни не чита новинске чланке о себи. Каже да се једва суздржи да не заплаче током интервјуа. Константно осећа притисак да мора бити савршена. Плаши се гужве, публике и шта би људи могли рећи и како ће реаговати када је виде и чују. Не воли да буде у центру пажње. Можда је резултат анксиозности и њена ригидна и неубедљива глума- јер у ствари ни ту не успева да се отвори и победи страх.
Прочитајте још: Обукла НАКИТ, а публика занемела: Млада ГЛУМИЦА понела необичан ТОП због којег је засенила чак и Никол Кидман (ФОТО)
Џони Деп
Можда није видљиво у његовим филмовима, али током интервјуа свакако јесте. Обично му је непријатно и осећа панику од самог присуства публике и камера. Повучен је и не прича много. Као и већина познатих личности, глума му омогућава да се ослободи анксиозности, јер не брине да ће га публика видети онаквим какав заисте јесте. На снимању обично има приступ психотерапеуту, који га саветује како га контролише анксиозност. Депп воли необичне улоге, а за себе каже да је стидљив и да мрзи славу.
