Гора Бреговић никада није волео да слави своје рођендане, међутим, ове године жели да обележи датум који му је веома драг
Бијело дугме, по многима највећи и најзначајнији бенд икада на простору бивше Југославије, ове године обележава 50 година постојања.
- Ја сам дете из средње класе, мој отац је био војно лице, мајка књиговођа. Имам тај укус деце из породица средњег сталежа. То је укус који је наш, нормалан, природан, и из тог укуса је та музика писана, тако да је можда и то један од разлога њене популарности - каже Брега у разговор за Недељник.
Овог 11. маја у Сарајеву креће турнеја Бијелог дугмета, у рок постави, а поводом педесет година од настанка бенда. Педесет концерата у разним деловима света, наравно и бившег југословенског "света".
- Врло је чудно како човек кроз живот мења однос према крају. Сећам се кад су у Сарајеву објавили да ће бити Олимпијада, рачунао сам ја ћу тада бити стар, имаћу 34 године, то ме не интересује". Сада ме интересује да славим педесети рођендан Бијелог дугмета. Нисам, рецимо, своје рођендане волео никада да славим. Једном сам на Јахорини славио велики рођендан. Свако од тих које сам позвао, позвао још некога и на крају сам установио да су покрали све поклоне и шминку цуре која је била са мном. Људи су ваљда за успомену само купили све из куће, шта су стигли. Тако да од тада не славим рођендане. Али 50 година Бијелог дугмета ми се некако и слави. Има нешто што ми се свида у томе, да је након педесет година мени још увек лепо да то свирам и чак има публике коју то интересује - изјавио је Бреговић новинару Браку Росићу.
Њих више нема
Бијело дугме било је једна од највећих појава, највећа прича бивше Југославије. Бенд се и распало некако са том земљом али, с друге стране, траје и дуже од те ње.
- Нажалост, нису сви оригинални чланови Бијелог дугмета живи. Скупићемо се у старом саставу што боље можемо. Нема више ниједног живог клавиристе, и Лаза Ристовски и Владо Правдић су умрли, тако да ће Оги Радивојевић свирати клавијатуре. Он је мој дугогодишњи сарадник и одличан музикант, завршио је и клавир и дириговање. Зоран Реџић је ту из оригиналне поставе и Ђиђи Јанкелић који је свирао исто у Бијелом дугмету. Без обзира на то што је педесет година бенда, успели смо да нађемо преживеле - прича Горан.
Он се осврнуо и на свој почетке:
- Прве године смо свирали 300 концерата, триста дана у години, и показало се касније да је тако требало. Ишли смо у свако село од Београда до Гајдобре, од Сарајева до Карловца, ма свуда, свако село смо обишли те прве године. Кад уживо представиш музику, и ако си добар, добијеш људе уза се. А ми смо били добри. Пре неки дан је неко поставио на Јутјубу наш концерт из Бихаћа са Тифом. Глупо ми је рећи сам за себе да је добро, али је заиста то добро, врхунска класа. Можеш објаснити успех разним лукавштинама али истина је да је иза свега стајала музика која је природно, органски била прихваћена - наводи музичар.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
