Шабан Бајрамовић остао је запамћен као "Краљ ромске музике", који је певао и компоновао "из душе", истински великан, како српског и ромског мелоса, тако и џеза.
Свој врсни таленат често није умео да уновчи, а био је познат и по томе да се често жалио да су га многи музичари и певачи покрали, и да су успели да зараде помоћу његове музике.
Један од оних које је често помињао у том контексту био је и вођа рок групе Бијело дугме, Горан Бреговић. Говорио је да му се "диви као диригенту", али не и као композитору, напомињући да му је украо чувену "Месечину".
Но, новинар Небојша Вуковић забележио је урбану легенду о томе како је Шабан умео и да промени плочу, када би се уживо срео са онима које је прозивао.
- Седи он тако средином деведесетих пред "Цигански бал" у ресторану "Језеро", са колегама и менаџерима уз пиће и иће. Ту су били и неки типови из Сарајева, а међу њима и ујак Горана Бреговића. То Шабану није сметало да опали: "Ма бре онај Горан, покраде ми све песме. Лопов каквог нема, све ми је песме покрао, али шта ћу, волим га, што је тако намазан и опасан. Нека си му ујак, свака теби част, али Горан је музички хохштаплер каквог нема у држави" - пише Вуковић у књизи "Урбане легенде", и наставља:
- И прича он све у том стилу, док се изненада у кафани не појави баш Горан Бреговић. Ваљда је и имао договор са ујаком, који то намерно није унапред пријавио. Сад већ напето, како ли ће сад Шабан и Горан за истим столом, кад је овај до малопре шта већ причао о њему. Али, не лези враже, Шабан и Горан се изљубише као род најрођенији. Тад Шабан рече Бреговићу пред свима:"Као да сам знао да ћеш да дођеш, баш сам те до сада хвалио. Сад рекох да си увек био господин, да си био човек на правом месту. И ево, они су ми сведоци, причам како нема везе за оних пар песама, што други мисле да се споримо. Ти си мени најважнији!"
- Док сви остали за столом гледају у чуду шта ли ће сад да буде, Горан се маши за џеп и дада без речи Шабану неких петсто марака. Као тек онако, у име старих времена. Кад ће на то Шабан:
- "Ето, људи, је л' видите каква је људина мој друг, Горан. Да је имао сад и пет хиљада марака у џепу, дао би ми! Ми смо као браћа, јер се пазимо и не дамо један на другог!" наставио је Шабан са смешком, али и са петсто марона у џепу - завршава анегдоту Вуковић.
(Н портал)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
