Куста и Маја су се забављали пре него што је отишао у Праг на студије, али да се љубав код њега није угасила.
Режисер, сценариста, продуцент и композитор Емир Кустурица четири деценије је у браку са супругом Мајомса којом има двоје деце Стрибора и Дуњу.
Њихова прича о упознавању и забављању оставила је без даха оне који су је чули, а била је пуна турбуленција. На крају је љубав победила.
Како је раније рекао Кустурица за медије, он и Маја су се забављали пре него што је отишао у Праг на студије, али да се љубав код њега није угасила.
- Једну ноћ на крају прве године студија кроз Праг пролази један сарајевски шанер који ме изводи на вечеру и каже: "Професоре...", одувек су ме звали професоре јер сам волео да причам, каже: "Маја би што пре требало да дође до тебе или ти до ње, нападају је сви." А ја сам ту љубав као оставио, али ми је била на срцу. Кажем: "Знаш шта, то је давно прошла прича, нема везе, она има свој живот, ја имам свој."
Заврши се то вече, четвртак ујутру на табли огласној каже: "Највећи филм свих времена 'Амаркорд' Федерика Фелаинија ће бити приказан сутра на пројекцији по подне", а тај шанер ме подстакао на Мају, па размишљам да ли да идем да гледам филм или да скочим на воз и отпутујем за Сарајево - прича Кустурица, па наставља:
- Трчим на станицу, ускачем у воз, Мађарска, Хоргош, Загреб, Београд, преседам, долазим у Сарајево, идем право у кафану где смо ми седели заједно. Седам на ону електричну пећ на струју, Борка, која је водила ту кафану, каже: "Професоре, није ваљда да ниси научио у свету добре манире, не седи се на тој пећи, седи вамо на ту столицу." Кажем: "Да ниси можда видела или да није Маја долазила овде?"
Каже: "Не знам, чула сам да има неки плавушан, син неког хирурга, али она ти", каже, "колико сам чула, иде у сластичарну код Николе Јадранка на Љубовици." Ја брже-боље у такси, у сластичарну, наједем се оних колача, дођу ми до врха грла, повраћам, нема Маје, нема тог дечка, чак сам био истренирао како да му објасним да не сме више да јој се приближава.
После овог неуспеха Куста се вратио у Праг:
- Субота увече, нисам видео Мају. Недеља ујутру, Београд, Загреб, Хоргош, Праг и стижем негде у понедељак ујутру, долазим, на огласној табли каже због великог интересовања филм "Амаркорд" се приказује још један пут. Одем у пројекциону салу и седнем у први ред. Почиње филм, размакне се завеса, каже, она нека жена пере веш. Провинција Римини, један клошар викне "Ла прима вера" и ја заспим. Пробудим се, колеге са класе гледају у мене онако с подозрењем, види се да си балкански дивљак.
Читава недеља је прошла у осећању кривице. Среда, срећем опет шанера, каже: "Чуо сам се са њеном пријатељицом. Човече, мораш да дођеш, мораш да је одвојиш, води је из Сарајева, нестаће ти, изгубићеш је, нећеш је никад наћи." Кренем и опет се питам да ли да гледам велики филм или да идем у Сарајево. Одлука. Четвртак вече. Воз. Неки бугарски купе је био. Ошугам се. Дођем у Сарајево, мајка ме намаже оним прашковима - казао је редитељ, а потом истакао да ни тад није успео да пронађе Мају.
- Одем ујутру у кафану и један пријатељ каже: "Она ти је на Јахорини, изгледа да се забавља са сином Бебе Селимовића." Узмем од оца ауто, на Јахорину, пријатељи и ја попнемо се горе, метар и по снега, дођемо у хотел "Јахорина", ње нема и крене цугање, једна за другом ракија иде. Они се понапијају, ја испратим читав пут до младости. Нема Маје. Вратимо се у Сарајево, а ја опет на студије. Воз. Опет нисам видео Мају, јер опет та стварност која те луди. Долазим у Праг, понедељак ујутру, опет на огласној плочи пише: "Због огромног интересовања филм 'Амаркорд' још једна пројекција. И сад ја на пројекцији, размакне се она завеса. Прва слика жена пере веш, нека деца претрче обалом и ја заспим. Пробудим се, брука никад већа. Неки Пољак неће да прича са мном. "Какав је то", каже, "човек. Па је ли могуће да ти негираш највеће достигнуће у историји кинематографије?" Ћутим. Скрушен.
Кустурица је на крају ипак имао срећу да пронађе Мају и да се венча с њом.
- Долазим на Мљет, на Мљету некадашњи председник Србије Борис Тадић, који није био тада председник. Кажу ми дошла је Маја. Бицикл, на главни трг, Маја је ту, ми се онако поздравимо, кафа. Ћутимо, ћутимо, ћутимо, као и у свим тим добрим љубавним причама. Пита ме: "Јеси чуо да је Фелини направио један диван филм? Јеси гледао 'Амаркорд'?" Сад ја да се не обрукам кажем: "Па ко није гледао 'Амаркорд'." И те исте године у биоскопу "Романија" нас двоје смо гледали филм "Амаркорд" Федерика Фелинија и заправо после тога је дошло до венчања. Тако је то кад се даје предност животу, а не фикцији, јер она увек чека, а живот не чека, у животу мора човек да развија позитивне инстинкте и да делује у односу на изазове - закључио је он.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
