Лазар Николић је јавности постао интересантан након улоге у серији "Калкански кругови"
Глумац Лазар Николић сјајно је у серији "Калкански кругови" одиграо улогу Петра или "мачјег смеха", једног од најтајанственијих становника Забрана, а у новом наставку ове серије, његова прича добија наставак.
Лазар је открио детаље са снимања о којима ће се засигурно причати.
- Кад завршиш кадар, окренеш се и видиш да цео сет плаче. То је била невероватна лепота, та емоција је буквално текла. Кад имате партнера као што је Жарко Лаушевић, који вам даје све, онда све излази и из вас, и то потпуно природно, заиста као отац и син, изјавио је Николић.
Младог глумца видели смо у серијама "Бисер Бојане" и "Преживети Београд", а у глуми је завршио кад је схватио да неће ништа велико направити у фудбалу.
- Глума није најважнија ствар у мом животу - истиче на самом почетку разговора млади уметник.
- Мимо тога имам неке друге и веће приоритете, јер сматрам да је од глуме важнија породица и, пре свега, бити човек, посебно у данашње време. А што се глуме тиче, као дете сам увек имао потребу да се изразим и да нешто кажем на неки духовит или саркастичан начин, и мислим да одатле почиње тај порив према уметности. Десет година сам играо фудбал и био члан репрезентације Црне Горе. Увек сам забављао саиграче у свлачионици анегдотама и шалама. Постоји једна сјајна прича из тог периода. Кад смо били на Олимпијским играма у Сингапуру, ја сам био резервни голман. Изгубили смо утакмицу од Боливије и враћали смо се у олимпијско село аутобусом, сви јако тужни и незадовољни. У једном моменту позове ме селектор и ја сав пресрећан очекујем да ће ми дати да браним на следећој утакмици, јер се први голман лоше показао. Међутим, он ми каже: "Хајде дигни неку песму, орасположи екипу." Рекох: "Хоћу шефе, хоћу." И кренем, а он ме пита: "Шта мислиш, што те ја држим овде? Зато што си добар голман? Не. Него због атмосфере." Тада сам схватио да нећу изградити спортску каријеру, испричао је глумац.
- Студирао сам Дипломатију и безбедност пре глуме и у Подгорици сам провео једну годину током које је мој брат од стрица похађао драмску секцију код Петра Пејаковића, Славише Грубиша и Марије Бацковић. Једне вечери сам му рекао да бих волео да пођем са њим, и тако је све кренуло. Били су то вероватно неки знакови којих нисам био свестан, неки божји благослов. Да тада нисам отишао, вероватно никада не бих ни пошао овим путем, јер пре тога са уметношћу нисам имао додирних тачака. Моја мајка је домаћица, отац се бавио некретнинама, тако да нико из породице није тежио ка томе. У тој драмској секцији сам првих месец дана све карикирао, а онда ми је Пејаковић, диван редитељ и педагог, једног дана рекао: "Хајде сад само буди ти. Шта год да се деси, буди ти". И мало-помало, схватио сам шта је глума, испричао је Лазар у интервјуу за 24седам.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
