Lazar Nikolić je javnosti postao interesantan nakon uloge u seriji "Kalkanski krugovi"
Glumac Lazar Nikolić sjajno je u seriji "Kalkanski krugovi" odigrao ulogu Petra ili "mačjeg smeha", jednog od najtajanstvenijih stanovnika Zabrana, a u novom nastavku ove serije, njegova priča dobija nastavak.
Lazar je otkrio detalje sa snimanja o kojima će se zasigurno pričati.
- Kad završiš kadar, okreneš se i vidiš da ceo set plače. To je bila neverovatna lepota, ta emocija je bukvalno tekla. Kad imate partnera kao što je Žarko Laušević, koji vam daje sve, onda sve izlazi i iz vas, i to potpuno prirodno, zaista kao otac i sin, izjavio je Nikolić.
Mladog glumca videli smo u serijama "Biser Bojane" i "Preživeti Beograd", a u glumi je završio kad je shvatio da neće ništa veliko napraviti u fudbalu.
- Gluma nije najvažnija stvar u mom životu - ističe na samom početku razgovora mladi umetnik.
- Mimo toga imam neke druge i veće prioritete, jer smatram da je od glume važnija porodica i, pre svega, biti čovek, posebno u današnje vreme. A što se glume tiče, kao dete sam uvek imao potrebu da se izrazim i da nešto kažem na neki duhovit ili sarkastičan način, i mislim da odatle počinje taj poriv prema umetnosti. Deset godina sam igrao fudbal i bio član reprezentacije Crne Gore. Uvek sam zabavljao saigrače u svlačionici anegdotama i šalama. Postoji jedna sjajna priča iz tog perioda. Kad smo bili na Olimpijskim igrama u Singapuru, ja sam bio rezervni golman. Izgubili smo utakmicu od Bolivije i vraćali smo se u olimpijsko selo autobusom, svi jako tužni i nezadovoljni. U jednom momentu pozove me selektor i ja sav presrećan očekujem da će mi dati da branim na sledećoj utakmici, jer se prvi golman loše pokazao. Međutim, on mi kaže: "Hajde digni neku pesmu, oraspoloži ekipu." Rekoh: "Hoću šefe, hoću." I krenem, a on me pita: "Šta misliš, što te ja držim ovde? Zato što si dobar golman? Ne. Nego zbog atmosfere." Tada sam shvatio da neću izgraditi sportsku karijeru, ispričao je glumac.
- Studirao sam Diplomatiju i bezbednost pre glume i u Podgorici sam proveo jednu godinu tokom koje je moj brat od strica pohađao dramsku sekciju kod Petra Pejakovića, Slaviše Grubiša i Marije Backović. Jedne večeri sam mu rekao da bih voleo da pođem sa njim, i tako je sve krenulo. Bili su to verovatno neki znakovi kojih nisam bio svestan, neki božji blagoslov. Da tada nisam otišao, verovatno nikada ne bih ni pošao ovim putem, jer pre toga sa umetnošću nisam imao dodirnih tačaka. Moja majka je domaćica, otac se bavio nekretninama, tako da niko iz porodice nije težio ka tome. U toj dramskoj sekciji sam prvih mesec dana sve karikirao, a onda mi je Pejaković, divan reditelj i pedagog, jednog dana rekao: "Hajde sad samo budi ti. Šta god da se desi, budi ti". I malo-pomalo, shvatio sam šta je gluma, ispričao je Lazar u intervjuu za 24sedam.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
