Неда Украден испричала потресну причу о деведесетим годинама
Деведесете године биле су тешке за целу бившу Југославију, па и за певачицу Неду Украден која те године описује као доба суноврата.
Иако јој је каријера тада ишла низлазном путањом, она је тих година била приморана да окрене нови лист и стартује испочетка.
Неда се за Гранд осврнула на период пре избијања рата и истакла како је поднела одлазак из родног Сарајева.
–Ја нажалост нисам отишла из Сарајева што је избио рат, ја нисам могла доћи до Сарајева. Наиме, отишла сам из Сарајева у марту 1992. године на турнеју у Шведску и остала 2 викенда још плус. Враћам се почетком априла, долазим у Београд, имала сам тај стан. Долазим из Стокхолма на аеродром, чекам неких 4-5 сати вечерњи за Сарајево. Лет бива отказан, вратим се у стан, идем на јутарњи лет. Опет да полетим, опет ништа и тако 6 пута. Нешто се кува и догађа – присетила се Неда.
Тада је већ увелико имала ћеркицу Јелену која је са баком и деком остала у стану у Сарајеву, непрестано је покушавала да дође до њих али безуспешно.
Иако се још увек ништа конкрентно није догодило и сви су се надали да рат неће ескалирати , она је осећала је да се нешто спрема и била је веома забринута за своју породицу.
–Ја сам била неко ко је толико веровао у Сарајево, толико сам веровала да је апсурдно да тамо избије рат. У сваком случају забринута за судбину моје старе мајке и оца и мог дванаестогодишњег детета, оца молим преклињем пошто 6 пута, покушавам доћи до Сарајева, неће тата да дође. Ја престрављена. Елем ја њих једва убедим, маму и кћер. Оне дођу, једва их укрцам на авион преко другарице. Оне су дошле и та сцена њиховог доласка на аеродром, никада нећу да заборавим, оне долазе љуте на мене. Јелена неће ни да се поздрави са мном– испричала је певачица.
Моменат када их је угледала ће вечно остати урезан у њеном сећању, а слику њиховог доласка и касније све што је уследило је описала на начин који леди крв.
-Јакница, неке фармеричице, патике, мама у неком мантилу, 5. април 1992. године. То је последњи дан кад су оне дошле из Сарајева, кад смо ми сву своју имовину закључали у нади да ћемо доћи једног дана у своју кућу и више никад нисам закорачила у свој стан, продала сам га на даљину. Све успомене, награде, толико драгих успомена…Отац ми се касније једва пробио после неких 20 дана, преко 40 неких барикада. Отишли су даље за Лепетане у нашу кућу у Боки. Ја сам остала да будем њихова мајка и отац и да се бринем о њима. Људи деградирани, остали без примања, дете са 12 година прекинуто школовање. Гледаш, не верујеш својим очима, распаде ми се земља, распаде ми се каријера, детињство, раздвоји нас од фамилије. Нисам чула фамилију ту најблискију мислим да је прошло 10-12 година.Они се нису смели јавити. Све црно без имало белог– са кнедлом у грлу истакла је Неда.
Цео тај период живота био је обојен црнилом, али након кише дође дуга па је тако било и са једном од наших најуспешнијих певачица, Недом Украден која је успела да након свега што је снашло настави живот и каријеру која је процветала, а данас је она дама која изазива само дивљење.
–Било је једно доба суноврата. Најважнији успех који сам ја у животу направила је како након тих деведесетих да сам остала здраве памети и како сам успела очувати породицу. Ја сам испродавала те несретне имовине што сам имала, шта си могао добити 1996. године, не можеш живети од певања, зидова, немам ниста. Хтела сам да отворим неку галерију, бутик, на крају испадне кафић који је завршио паљењем бензином. То све преживети, притом бомбардовање, санкције – закључила је Неда својевремено у емисији „Из профила“ и додала:
–Требало је снаге наставити са певањем, функционисати, оно што је позитивно у свему томе је та песма и пар драгих људи који су ми дали подршку да опстанем између осталог и Саша Поповић. Скупила сам све те неке остатке свог живота, направила један нови мозаик, осмислила своју нову каријеру, окретала лист, потпуно другачији 2000. године.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
